ŽITELjI Ulice obalskih radnika na Čukarici već tri decenije sa svojih prozora gledaju na dopola sagrađenu zgradu zaraslu u šiblje i korov. Znajući da novi Zakon o ozakonjenju objekata omogućava građanima da budu "rušitelji" građevine u komšiluku, pokušavaju da stvar uzmu u svoje ruke i sami plate i uklone ruglo koje im tako dugo smeta. Prema navodima iz gradske građevinske inspekcije, prvi i najvažniji korak za ostvarenje ovakve građanske incijative je provera da li je objekat za rušenje legalan ili ne.

- Taj zapušteni i nikad sagrađeni objekat ruži ovaj deo Čukarice - kaže Žarko K., žitelj ove opštine. - Toliki prostor bi zaista mogao biti pametnije iskorišten kao, na primer, igralište za decu i omladinu.

Kada se građani udruže finansijski i požele da uklone objekat koji narušava sklad naselja, to je moguće u slučaju da je objekat građen na divlje. Ipak, ako samo ruži kraj i zauzima prostor za nešto korisnije, a ima dozvole, procedura neće ići glatko, jer zakon ne poznaje estetiku. Ukoliko je zidano bez papira, bager bi mogao brže da stigne na željenu adresu. A prva vrata na koja treba da pokucaju su Sekretarijat za inspekcijske poslove. Neophodno je da prijave divljeg investitora, a potom inspekcija izlazi na teren. Kada utvrdi da je reč o nelegalnom objektu, izdaje rešenje o rušenju, a Grad preuzima troškove. Ipak, ako zapne sa finansijama, kao što to često biva slučaj, građani mogu da uskoče u pomoć, ali i da očekuju da im se troškovi nadomeste naknadno iz džepa investitora.

PROČITAJTE JOŠ - Zagrljaj veći od svake plate

Ipak, Ustav garantuje pravo na privatnu svojinu, pa to što je neko legalno izgradio na svom posedu objekat i iz nekog razloga stao sa gradnjom, ako građanima smeta estetski, nije dovoljan razlog da objekat nestane. Legalne dopola sagrađene građevine moguće je uvrstiti u proceduru za uklanjanje samo ukoliko narušavaju bezbednost okoline. Potom stručne službe angažuju firmu koja procenjuje da li su sumnje opravdane.

PRENAMENA ZA PARK U ZAVISNOSTI u kom je režimu parcela na kojoj se objekat nalazi, ukoliko građani procene da je na tom prostoru, recimo, bolje napraviti park za decu, inicijativu podnose Sekretarijatu za urbanizam.

Oni potom procenjuju opravdanost i da li eventualno postoji mogućnost prenamene i rušenja.

- Propisano je da, ukoliko nadležni organ nema potrebnih sredstava za izvršenje inspekcijskog rešenja, zainteresovana strana može obezbediti troškove izvršenja do naplate od strane izvršnog dužnika - stoji u odgovoru Sekretarijata za inspekcijske poslove. - Organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove građevinarstva, odobriće uklanjanje objekta, usled dotrajalosti ili većih oštećenja. Odobrenje će biti izdato ako je ugrožena njegova stabilnost ili predstavlja neposrednu opasnost za život i zdravlje ljudi, za susedne objekte i za bezbednost saobraćaja.

Kada se zahteva rušenje divljeg objekta neophodno je da se dostavi čitava dokumentacija od projekta rušenja, gde se angažuje posebna firma koja ga izrađuje.

- Uz zahtev za izdavanje dozvole podnosi se projekat rušenja sa tehničkom kontrolom, dokaz o svojini na objektu. Podnose se i uslovi ako se radi o objektu čijim rušenjem bi bio ugrožen javni interes, kao što je zaštita postojeće komunalne i druge infrastrukture, zaštita kulturnog dobra, zaštita životne sredine. Dozvola o uklanjanju objekta izdaje se rešenjem u roku od osam dana od dana dostavljanja uredne dokumentacije - stoji u odgovoru Sekretarijata.

Međutim, začkoljica je u tome što građani za tuđi objekat ne mogu da dobiju dokaz o svojini. Pa u ovom slučaju deo inicijative mora da bude i vlasnik objekta.

PETICIJA I U MILOVANA MARINKOVIĆA

SLIČNA inicijativa bila je pre dve godine u Ulici Milovana Marinkovića, kada su inspektori doneli rešenje o rušenju, ali u opštinskom budžetu nisu bila planirana sredstva.

Oko 130 suseda potpisalo je peticiju i bilo spremno da finansijski učestvuje u uklanjanju objekta.