POČETKOM 20. veka Beograd je prihvatao mnoge novotarije, a samo jedna među njima bila je nesvakidašnja izložba, organizovana 1904. godine, zbog koje je usledila prava bura u prestonici.

Svedoci i novinari toga doba bili su zbunjeni zbog činjenice da izložba nije bila umetnička, poljoprivredna niti bilo kakva nalik tome, već "Ognjena". Bilo je to delo dr Vojislava Kujundžića, koji je odlučio da promoviše kremaciju kao novi vid opraštanja od pokojnika.

- Mnogi žitelji beogradski opsedali su zato kuću u Ulici kralja Petra 50 - pišu "Novosti" u tekstu objavljenom pre četiri decenije, u znak sećanja na ovaj događaj.- Još više je bilo preplašenih i uplašenih koji su zazirali od ovog doma kao od najcrnjeg đavola.

Neviđenu atrakciju priredio je jedan lekar. Bio je to dr Vojislav Kujundžić. On je u svojoj kući otvorio "Ognjenu izložbu" i na njoj pokazao sve stvari potrebne za kremaciju.

- U opštoj osudi naročito je prednjačila crkva. Vladike su grmele protiv neznaboštva. Branislav Nušić je bio znatno tiši, ali i veseljački raspoložen. Pisao je o mogućem susretu sa udovicom pri povratku s groblja. I dok je on usrdno teši, ona mu se još usrdnije jada, pokazujući mu fišek u rukama. To joj je, kaže, "muž u prašku".

PROČITAJTE JOŠ - BEOGRADSKE PRIČE: Od Balkanske do Beogradske

Vraćajući se ozbiljnom delu priče novinar Đorđe Popović podseća da je 20. decembra 1904. godine osmorica intelektualaca osnovalo i vlastima prijavilo društvo "Oganj". Usvojeno je i osnovno načelo: "Mi prisutni želimo da budemo nakon smrti pretvoreni u pepeo na čistom žaru plamena. Nećemo da trunemo u zemlji nego da izgorimo na vatri!".

Članovi "Ognja" javljali su se jedan drugom "ognjenim pozdravom", priređivali su "ognjene večere" u "Imperijalu", a potom su u "Srpskoj kruni" imali zaseban sto sa rezervisanom tablom na kojoj je pisalo "Oganj".

- Posle grdnih peripetija tek 27. decembra 1928. dobili su dozvolu ministra narodnog zdravlja za podizanje krematorijuma. Predsednik je onda mogao da otputuje na "ognjene kongrese" u Prag ili London, a mogli su da izaberu i krsnu slavu. Za zaštitnicu društva uzeta je svetica Ognjena Marija. Ova slava slavila se najsvečanije uz učešće sveštenika. Ali posle četiri godine nadležni prota odbio da dođe na slavu pozivajući se na odluku Arhijerejskog sinoda kojom se ne priznaje rad "Ognja". Od tada se Ognjena Marija slavila svečano, kao i pre, samo bez popa.

Osnivač "Ognja" Vojislav Kujundžić umro je 1946. godine, a sahranjen je na Novom groblju, a ne spaljen. Njegova davna ideja o podizanju krematorijuma u Beogradu ostvarena je tek 1964. godine.


PROČITAJTE JOŠ - BEOGRADSKE PRIČE: Odakle nas "nadgledaju" Rimljani


GODIŠNjE SKUPŠTINE

ČLANOVI "Ognja" održavali su redovne godišnje skupštine. Članske uloge stavljali su na knjižicu za otvaranje krematorijuma. Naročito su bili ponosni na svog blagajnika Miku Avramovića.

- On je, naime, za vreme Prvog svetskog rata štednu knjižicu preneo preko Albanije i sačuvao.