ZBOG nepostojanja ličnih dokumenata, Radenko Lazović (55) koji je oboleo od raka grla, godinama nije mogao da se leči u nekoj od zdravstvenih ustanova. Rodom iz Republike Srpske, poznat pod nadimkom Džipi, u Srbiju je došao devedesetih godina i do danas živi kao beskućnik. Nikada nije vadio dokumenta, a jedina identifikaciona knjižica mu je pasoš SFRJ iz 1980. godine, koji je odavno nevažeći.

U pomoć mu je pritekao prijatelj Vojkan Krstić, regionalni humanitarac i načelnik Spasilačkog centra Srbije, koji mu je pomogao da pokrene proceduru za dobijanje ličnih dokumenata i zbrinuo ga u Klinički centar Srbije.


- Razumeo sam razloge koji su otežavali proces Džipijvog prijema u neku od zdravstvenih ustanova - kaže Krstić. - Država je uspostavila sistem koji je jednak za sve i u ovom slučaju pokazala razumevanje i maksimalno izašla u susret, u smislu ubrzanja procedura za dobijanje državljanstva. Lekari i celo medicinsko osoblje KCS pokazali su veliku humanost i razumevanje, što nije bio slučaj sa pojedinim privatnim klinikama.


Krstić je pokušavao da mu omogući lečenje u nekoj od privatnih zdravstvenih ustanova, ali su ga redom odbijale jer je "loš pacijent za marketing bolnice".


PROČITAJTE I: „Dajte ja ću platiti i skućiti familiju”: Marija Šerifović besna posle izbacivanja porodice na Dorćolu


- S obzirom na kompletnu situaciju i administrativne probleme, odlučio sam da o svom trošku pomognem Radenku angažujući privatnu bolnicu, koja je bila voljna da uradi osnovne analize i zakaže operaciju, ali su odustali od dalje saradnje kada su videli koliko je složena situacija. Hteo sam da se obavežem ugovorom o donaciji, da ću snositi sve finansijske troškove i nakon operativnog zahvata i time da garantujem da bolnica ni u čemu neće biti oštećena. Najviše sam gnevan zbog odugovlačenja, jer je u njegovom stanju svaki minut važan. Nemam želju za medijskim eksponiranjem, već da kao čovek skrenem pažnju javnosti, jer svako od nas sutra može biti u ovoj situaciji.



Humanitarac ističe da Lazovića poznaje ceo Kumodraž, te da je reč o dobrom čoveku.

- Kad sam pre nekoliko godina i sam bio u bolnici, Džipi mi je svaki dan dolazio u posetu na drugi kraj grada, i to peške. Učiniću sve što mogu da se ovom čoveku pomogne.