Trgovci, veletrgovci, fabrikanti, liferanti... sve su to imena za one koji su se bavili ekonomijom pre stotinak godina, baš kao što ovi današnji "biznismeni" uporno zahuktavaju ekonomsko klatno ubrzanog napretka. Važno je što brže stići do potencijanog kupca, prodati robu, utrošiti novac za novi obrt, pa ponovo prodati, pa opet uložiti...

To pomahnitalo klatno uveliko se ljuljalo još u predratnom Beogradu, kada je osnovno sredstvo marketinga i propagande bio oglasni prostor u štampi. Novine su i tada davale lep publicitet komercijalnom prostoru, jer su se novinski prihodi značajno uvećavali ovim putem.

U ovom tekstu se sećamo nekih od reklama koje su privlačile lepu pažnju javnosti onog doba.

Radio je predstavljao "veliku kapiju" kroz koju se ulazilo u budućnost. Nova tehnologija, emisije koje su se emitovale putem ove, magične kutije, kao i pažnja javnosti postale su nezaobilazan deo svakog uglednog domaćinstva. U prvo vreme radio aparat bio je privilegija samo dobostojećeg sloja Beograđana, da bi potom postao deo opšteg ambijenta.

Pročitajte još - BEOGRADSKE PRIČE: "Tramvajem u 21. vek"

Ekskluzivni proizvođači poput "Filipsa" uporno su zakupljivali svoj prostor u štampi, kako bi dosegli do sve većeg broja budućih mušterija. Prvi put je program "Radio Beograda" bio emitovan tridesetih godina prošlog veka, da bi ubrzo osvojio najveći deo publike.



Vlasnik prvih robnih kuća u gradu bio je Vlada Mitić, čovek čiji je koncept prodaje na veliko brzo zaživeo. Najpopularnije robne kuće nosile su njegovo ime, a trgovačko umeće obezbedilo mu je nemalu imperiju. U oglasu kojim podseća najširu publiku da je na redu praznik Vrbica, vešto privlači roditelje da potroše što više novca na dečiju garderobu i druge potrepštine.

Kod pomenutog "Mitića" sugrađani su mogli da kupe najmodernije pisaće mašine, čiji proizvođač "Globus" je vatreno isticao prednosti svog proizvoda. Iako su u međuratnom periodu brojni zvanični dokumenti pisani rukom, mašina "za kucanje" kako su je ponekad nevešto zvali, bila je naprava koja je najavljivala svetliju i precizniju budućnost, uz mnogo manje fleka od mastila.

U isto vreme se "Grand hotel" umestio u palatu Zanatskog doma. Crtež na reklami lako će objasniti da se ova institucija nalazila u zdanju današnjeg "Radio Beograda". Fond zanatskog doma bio je asocijacija koja je okupljala sve gradske zanatlije i organizovala ih je u vrlo uspešan esnaf. Uticajni, a sa velikim kapitalom, imali su velike investicije, a zdanje na uglu današnje Svetogoske i Hilandarske ulice podignuto je upravo iz njihovih fondova.

Pročitajte još - Beogradske priče: Tri nestvarna kadra sa istog mesta



REČNIK I ARGUMENTI

Pažljivim čitanjem teksta za hotel koji se nalazio u današnjem zdanju Radio Beograda lako uviđamo kako je tu bio "hotel prvog reda u centru varoši". Ovaj, stari termin "varoš" Beograđani više nikako ne koriste ako opisuju svoj grad ili njegove delove. Zdanje je imalo 60 moderno "mebliranih" soba sa tekućom hladnom i toplom vodom.U njima je vladao "potun konfor". Sa "n" umesto današnjeg "m".

U sastavu zdanja bio je i bioskop "Avala" sa najboljim sezonskim programom, a cene su bile "solidne".