Stara novinska pravila odvajkada govore da jedna dobra fotografija govori mnogo više nego tekst koji bi pokrio isti prostor. Tu priču veoma lako dokazujemo u ovom omalenom, beogradskom vremeplovu. Vraćamo se među razglednice i fotografije koje prikazuju ambijent Beogradske tvrđave i njene okoline tokom prve polovine 20. veka.

Kada je arhitekta Aleksandar Krstić 1928. Godine završio Veliko stepenište, zavredio je da ga potonje generacije smatraju pionirom pejzažne arhitekture kod nas. Bilo je to vreme kada je Savsko šetalište najzad pripalo civilnom delu gradske populacije. Do tada je Kalemegdan bio isključivo vojni, a od tog trenutka je ovaj deo uz savsku obalu, pa niz stepenice i do Pobednika, najzad postao dostupan civilima.

Pročitajte još - BEOGRADSKE PRIČE: Povlačenje starih građevina sa lica grada

Sa te tačke će posmatrač videti pustoš koja je pokrivala oblast današnjeg Novog Beograda, i, negde u daljini - obrise Zemuna. Istina, na novobeogradskom delu postojale su jasne konture hangara poređanih uz pistu Starog aerodroma.

Razglednice sačinjene tridesetih godina zabeležile su kadrove novog parka, na koji se stepenište spuštalo. U posleratnom periodu uz ovaj deo postavljeni su i grobovi četiri narodna heroja iz Drugog svetskog rata, koji i danas počivaju na tom mestu.

Pogled je odatle stremio ka Velikom ratnom ostrvu, koje je bilo sasvim drugačije nego ovo, koje danas poznajemo. U to vreme na ostrvu nije bilo rastinja osim onog, prizemnog. U to vreme su se stari Zemunci često hvalili kako na tom mestu gaje povrće za Zemunsku pijacu.



A tramvaj? On je tek bio priča za sebe. Prvi električni tramvaj zatutnjao je Beogradom poslednih godina 19. veka, da bi konačno potisnuo one koje je vukla konjska zaprega. Na jednoj od fotografija prikazan je i jedan od tramvaja koji mukotrpno pokušava da savlada uzbrdicu ka Kalemegdanu. To je ista trasa koja i danas postoji.



Pročitajte još - Beogradske priče: Tri nestvarna kadra sa istog mesta



JEDAN KOLOSEK

Pažljiv posmatrač, koji vidi fotografiju sa kadrom tramvaja u Pariskoj ulici uočiće kako je tramvajska linija imala samo jedan kolosek. Danas na ovom mestu postoje dve paralelne tramvajske pruge. Tada je postojala samo jedna.