Stare veze Sarajeva i Užica, strahote novije prošlosti nisu pokidale. Gostovanje Narodnog pozorišta Sarajeva, na 13. jugoslovenskom pozorišnom festivalu predstavom „Samoubica“, po tekstu Nikolaja Erdmana i u režiji Eduarda Milera, podsetilo je i na duhovnu bliskost dvaju geografski „komšijskih“ gradova.
- Teško je naći gradove koji su emotivno bliskiji od Sarajeva i Užica. I prijateljstvo dvaju teatara je pre rata bilo značajno, a sada nameravamo da ga trajno obnovimo - naglasio je prof. Gradimir Gojer, direktor državnog teatra BiH. - Bila je čast učestvovati na festivalu, jer je selekcija predstava bila ozbiljna.
Komad u čijem je središtu „mali čovek“ Semjon Semjonović, koji svetu i bližnjima nema da ponudi ništa osim svog života kako bi postao „neko i nešto“, Gojer smatra aktuelnim, naročito u BiH.
- Komad se ne dotiče samo našeg vremena, već je i svevremen - kaže Gojer, ističući ironično, ali dobronamerno, razliku između globalne „vremenske zone“ današnjeg Sarajeva i ostatka sveta.
Rađanje svesti da je trenutak kada trgovanje ljudskim životom postaje tabu, zapravo povratak humanog društva, sarajevski teatar je uspešno izneo na scenu. Sa pozornice, obična, prirodna srdačnost prenela se u život, kroz emotivan susret gostujućeg ansambla sa Užičanima.
Svoj veliki doprinos „normalnosti“, kakvu guši politička svakodnevica, dali su glumci Aleksandar Seksan, Ejla Bavčić, Nisveta Omerbašić, Mirvad Kurić, Ermin Sijamija, Damir Kustura, Miraj Grbić, Amra Kapidžić, Boris Ler, Edhem Husić, Amina Begović i Muhamed Jamaković.
I, najvažnije, „palo“ je obećanje da ćemo se u budućnosti češće gledati i družiti, jer će sarajevski i užički teatar pokušati da uzajamnim gostovanjima stare veze ojačaju.