ZATVARANjE izložbenih prostora Narodnog i Muzeja savremene umetnosti dovelo je do traženja novih izlagačkih modela za dela koja su pohranjena u ovim ustanovama. Izložba "Prostori promene" predstavlja ozbiljan poduhvat, iako je u pitanju putujuća postavka grafika i crteža Mihaila Petrova, koji u kamernoj formi locira likovne prodore ovog umetnika.

Petrov je, na samom početku svojih umetničkih istraživanja shvatio ono što je nekoliko decenija kasnije formulisao Rolan Bart konstatacijom "Moderna umetnost čini neprestani napor da bi zaobišla razmenu. Ona želi da se odupre tržištu dela, isključujući se time iz masovne komunikacije..." To je vidljivo kod Petrova koji, sa osamnaest/devetnaest godina, stvara svoje prve crteže i grafike u duhu avangarde dvadesetih. Čitav jedan odeljak postavke u galeriji SANU posvećen je tim radovima koji spadaju u vrhove našeg prvog avangardnog talasa.

Grafički listovi Mihaila S. Petrova su, od 1921. godine, objavljivani u avangardnim časopisima "Zenit", "Dada Tank", "Ut" i drugim. Nažalost, mnoge njegove grafičke ploče su izgubljene, pre svega one publikovane u časopisu "Zenit". Urednik i vlasnik Ljubomir Micić nije autorima vraćao tekstove i likovne priloge. U zaglavlju "Zenita" stoji: "Rukopise na vraća / Honorare ne plaća."

Izložba u galeriji SANU ukazuje da stvaralaštvo Mihaila S. Petrova zahteva nove sonde. Treba svestranije prići izučavanju njegovih veza sa savremenicima, Vasom Pomorišcem, sa kojim je bio na studijama, ekspresionizmom braće Kralj, koje je sreo i sa njima izmenio iskustva. Pogotovo su važni dodiri sa Bijelićem, pre svega delom "Borba dana i noći", publikovanim u broju 10 časopisa "Zenit". U istom broju na naslovnoj strani Micić reprodukuje grafiku "Ritam" Mihaila Petrova. Do sedamdesetih godina se smatralo da je "Borba dana i noći" izgubljena, kao i veliki deo "Zenitove" kolekcije.

Petrov, koji se dvadesetih godina kretao među pobornicima avangarde, ostvario je niz kontakata, ulazeći u maticu avangardnih, ekspresionističkih i apstraktnih strujanja. To dokazuje "Kompozicija 77" iz 1924. godine. Zato je, takođe, potrebno rastumačiti, osim Bijelića, i njegov odnos prema Kandinskom imajući u vidu njegov prevod teksta Vasilija Kandinskog "Slikarstvo kao čista umetnost", publikovanog u časopisu "Misao" broj 20 za 1922. godine. U svakom slučaju kamerna izložba "Prostori promene" u galeriji SANU otvara niz pitanja koja čekaju novi pogled.