ŠTA znači biti zaljubljen, a šta iskreno voleti? Na ovo ozbiljno pitanje, odgovor će večeras potražiti najmlađa publika - u Pozorištu “Puž”, na premijernom izvođenju predstave “Mačka u čizmama”, za koju je tekst pisao Branko Milićević Kockica, a režirala ga njegova supruga Slobodanka Caca Aleksić. To je ujedno uvod u slavljeničku feštu i 41. rođendan, na kojem će svi gosti “Pužića”, posle izvođenja predstave u nedelju, tradicionalno, dobiti i parče bombon torte.

- Pre petnaestak godina imali smo istoimenu predstavu, ali je Branko ubacio novi lik, uradili smo novu dramatizaciju i imamo sasvim novu (osim Baneta Zeremskog) glumačku ekipu - objašnjava Caca Aleksić.

Ulogu tog novog lika (nesposobnog direktora pozorišta) Branko je dodelio sebi, ali se pojavljuje i u odelu čuvara parka, čistača, pa i kelnera u dva kafića.

Uskakanje u predstavu popularnog Kockice, na neki način je “iznuđeno”. Gledaoci vole da ga vide na sceni, pa hteo - ne hteo, ne može samo da bude pisac komada u kojima će igrati drugi glumci:

- Publika još pita da li igram u predstavama. Sad je glavna fora “Jutjub”, i moja bivša deca puštaju sadašnjim klincima stare “Kockice”. Oni tamo vide mladog Branka, ovde starog, tako ja imam produženu popularnost. Zato sam sebi dao priliku da igram, a usput mogu i da zabavim decu dok se iza mene menja dekor ili presvlače kostimi. Uostalom, “Puž” ima samo trinaestoro zaposlenih - podseća Branko.

U ovom teatru se u jednoj sezoni izvede petnaestak različitih naslova, a onda se neki “konzerviraju” i čekaju da stasa nova publika, da bi se sa novim detaljima opet pojavili na sceni.

Pročitajte još - Branko Kockica: Čovek je ono što nauči

- Pozorište je arhaična delatnost, traje još od Euripidovog i Sofoklovog vremena. Deca će i u naredne tri hiljade godina biti radoznala isto kao i sad. Doduše, idemo u korak s vremenom. U našim predstavama mogu da se primete mobilni telefoni, kamere, televizori. Klincima je normalno da vide nekog u srednjovekovnom kostimu sa tabletom i Pepeljugu koja, umesto bundevine kočije, na bal stiže trkačkim motociklom... Naravno, tu su uvek i neki bajkoviti momenti, poput čarobne metlice ili čizmica za zaljubljivanje u novoj predstavi. Pošto se deca stalno zaljubljuju, njima je to uvek aktuelna priča.

Foto: Pozorište "Puž"

Mačka u čizmama” osvrnuće se i na neke, manje poželjne aktuelne pojave: sponzoruše i rijaliti programe.

- Na moju veliku žalost, posle 15 godina od praizvedbe intervenisala sam na pojedinim delovima predstave, kritički se prilagođavajući ovom vremenu. Naš narod, kao i svaki drugi, podložan je negativnim uticajima. Možda je još i ranjiviji - u nedostatku novca okreće se jeftinoj zabavi. Jedan lik koji je “sklon” rijalitiju, u predstavi je kažnjen tako što ne može da oseti pravu ljubav! Odsustvom ljubavi kažnjene su i devojčice koje maštaju da se udaju za bogataša umesto za princa... - ističe Caca Aleksić. - Danas je novac postao veoma važan i svi kukaju da kod nas ništa ne valja. Niti nam je najbolje, niti najgore, ali ne mogu da podnesem toliku kuknjavu! Pogotovo među “elitom”, pa i glumcima. Mnogi od njih odbijaju uloge, neće da rade, a primaju plate u pozorištima.

Kako ne “kukati”, sačuvati vedrinu i dečački izgled uprkos vremenu u kojem živimo?

- Ne gledam televiziju, ne čitam novine. Živim kao kad sam bio dete. Ne interesuju me akcioni filmovi sa pucanjem i ubijanjem. Bez prekida igram se u pozorištu, pretvaram se u razne likove. Od ranog detinjstva ne čitam romane u drugom već samo u prvom licu, tako da sam od početka siguran da će glavni junak ostati živ na kraju - malo u šali, malo u zbilji otkriva Branko. - Jednostavno, neću da se rastužujem! A kad se suočim s nečim lošim, preduzimam svoje “joga mantre” kojima skrećem pažnju na pozitivne stvari. Moj moto je “sreća je akcija tolerancije i zafrkancije”. I verujem u stihove Mire Bulatović: “Jasno je svima, to zna čak i ovca, ljubav je važnija od novca." U skladu s takvim načelima ponašam se celog života. Kad ne mogu da zaspim ili mi dođu loše misli, prizivam slike cveća u pamćenje. I to po azbučnom redu: azaleja, bulka, visibaba, gardenija, dan i noć, đurđevak... Takođe, držim se onog pravila da je kretanje život, a mirovanje smrt. Zato mi neprestano trčimo na sceni, saginjemo se i ustajemo. I naravno, puno se smejemo.

Caca i Branko, Foto: N. Skenderija

LAKI I SIVKO

U DVORIŠTU “Pužića” goste dočekuje pas Laki, kojeg Branko zove “ritopečki gonič”.

- Pre osam godina našao ga je u selu Ritopeku. Imao je samo tri meseca a već mu je neko slomio nogu. Odvezli smo ga na operaciju, ugradili su mu šinu i ponovo hoda na četiri noge - objašnjava Caca. - Živi s nama u kući, a tu je i gavran Sivko, i njih dvojica se užasno svađaju. Branko je Sivka našao pre trinaest godina u parku u Tiršovoj, kada je snimao “Kockicu”. Ispao je iz gnezda, cela ekipa se okupila oko njega, a deca su počela da viču: “Uzmi ga Branko!” Tako je i bilo. Naš Sivko pati od agorafobije i mi smo mu, da bi bar malo imao “doživljaj”, napravili kavez sa spoljne strane prozora. Ipak, on ni po koju cenu neće da izađe...


ANSAMBL

U VEČERAŠNjOJ predstavi glavnu ulogu tumači Tamara Aleksić, princ je Ivan Mihailović, a njegov sobar Stevan Piale. U ekipi je i ministar Cungo (Branislav Zeremski), dok princezu igra Mirjana Đurđević. Scenografiju je uradila Kristina Vujović, kostime Nevena Milošević, a muziku su pisali Zoran Obrenović i Božidar Obradinović. Prve reprize na repertoaru “Puža” su sutra i prekosutra, u pet termina.