GLOBALNI neurotični i površni stil života, koji se nameće kao jedini moguć i jedini prihvatljiv, pretvara antičku ili prosvetiteljsku viziju potpunog čoveka u jedonodimenzionalno biće, a ljudsku zajednicu u biomasu, pogodnu za brzu mentalnu obradu i preradu... Zaoštravaju se odnosi među narodima, a poravnava kulturno obilje sveta. Razaranja su fizička i duhovna, a nosioci moći svoje interese poturaju kao neupitne vrednosti. Svetska industrija zabave i antikulture uposlena je u opisanom smeru i nastoji da potpuno prevlada i zavlada.

Ovo stoji u "Beogradskoj izjavi", koju su u ponedeljak potpisali učesnici međunarodnog skupa "Beogradski kontrapunkt - Lične slike sveta u pokretu", održanom u Jugoslovenskoj kinoteci, na temu "Šta sa globalizacijom u kulturi". Tekst kojim je zaključena ovogodišnja manifestacija, okupljenima je pročitao ministar kulture Vladan Vukosavljević.


PROČITAJTE I: Kinezi sve više uče srpski jezik!


Tokom dvodnevnog razgovora o izazovima globalizacije, kanadski pisac Dejvid Homel otkrio je da kada su u Kanadi prvi put čuli za globalizaciju, doživeli su je kao đavola.

- Potičem iz okruženja u kom se ljudi podstiču da iznova i iznova pričaju tradicionalne priče. To su neprijateljske reakcije na globalizaciju sa ciljem da se naprave mali identiteti, jer mi nemamo neku centralnu identitetsku sliku, kao što vi imate bitku na Kosovu oko koje ste takvu sliku izgradili - rekao je Homel, koji se prisetio i kako je marta 1999. godine studentima u Nišu rekao da ako žele da spreče da Srbija postane novo tržište Americi, prestanu da puše.

Kubanski pisac i teatrolog Lopez Sača je na Homelovu priču o podivljalom kapitalizmu koji sam sebe jede, uzvratio da kapitalizam neće sam sebe pojesti, već sve ostalo, i da je u njegovoj prirodi neprestan rast, te da će na tom putu, ako je neophodno, uništiti i male kulture.

- Jezik politike pokazuje koliko jezik može biti prazan, dok jezik poezije na najbolji način govori o veličini i bogatstvu jezika - naglasio je Vladimir Pištalo suprotnost između ta "dva jezika", ističući da se identitet čuva i kroz poeziju.

Gunar Kvaran govorio je (i) o pozitivnim efektima globalizacije u oblasti savremene umetnosti, baš kao i kineska književnica Džang Kangkang, koja je istakla da globalizacija može imati pozitivne efekte širenjem demokratije i zajedničkih vrednosti, te da za mnoge kineske umetnike znači oslobađanje misli i emancipaciju ideja. Ona se prisetila da je pre 30 godina boravila u Jugoslaviji koju je doživela kao ideal razvoja i procvata, probala najbolji sir u životu i čežnjivo gledala na voće koje niko ne bere, dok su oni u Kini bili gladni i siromašni. Gošća iz Kine je primetila da je globalizacija postala neizbežna i neophodna, ali da je za mnoge bauk, pomenuvši da je na jednom bilbordu u Pekingu pročitala pre dvadesetak godina "Kompjuteri svih zemalja ujedinite se, internet neka bude ljudski rod".


BOGATSTVO, A NE METEŽ

MIMO drugih podela i razlika koje su neizbežne, kultura mora da doprinese višedimenzionalnosti sveta i treba da pomogne osvešćivanju pojedinca klonulog pod epohalnim pritiskom. Kultura je izraz zapitanosti i odgovornosti. Kultura je svest da svet ne počinje juče, niti će trajati samo za našeg trajanja. Kultura od razlika pravi bogatstvo kontrapunkta, a ne metež sukoba. Svaki razumevajući razgovor čini korak u smeru takvog osvešćivanja. Mi taj mali korak ovde činimo - zaključili su na kraju skupa Džang Kangkang, Gunar Kvaran, Vladimir Pištalo, Jurij Poljakov, Dejvid Homel, Fransisko Lopez Sača, Emir Kusturica i Vladan Vukosavljević.