Od stalnog dopisnika PARIZ

MIRIS parfema nas vraća u naše prethodne živote. Otkriva ko smo. Budi u nama najdublja sećanja. Kad pomiriše parfem, svako od nas ima različitu reakciju. Jer, svi smo mi drugačiji. Naši senzibiliteti nisu isti. Ni naša sećanja. A ni naše prošlosti.

Tako, za "Novosti", govori Bašar Nasri, vlasnik čuvene francuske kozmetičke kuće "Doren" (Dorin), poznate po tome što je bila zvanični snabdevač kraljevskog dvora u Versaju.

Muzej "Doren", u mestu Šatu nadomak Pariza, prepun je mirišljave istorije. U staklenim vitrinama brižljivo su pohranjene vredne kutijice i bočice koje su svojevremeno upotrebljavali Luj Šesnaesti, Marija Antoaneta i privilegovana dvorska svita. Tu su i novi skupoceni parfemi, zasnovani na mirisnim notama prošlosti, koje danas koriste krunisane glave širom sveta.

SVE je počelo od čuvene glumice Margerit Brine Montansije, upravnice mnogih pariskih teatara i lične prijateljice Marije Antoanete, koja je imala posebno zahtevan i istančan osećaj za parfeme i kozmetiku. Madmazel Montansije je osavremenila šminku toga doba. Izmislila je, tako, kompaktni puder, koji je pre toga bio u prahu. Njeni proizvodi, bojeni zemljom sa obale reke Nil ili iz iračkog Mosula, korišćeni su na dvoru, ali i u teatru u Versaju, koji i danas nosi njeno ime.

LjUBAV NA PRVI MIRIS BAŠAR Nasri je rođen u Damasku, a 1968. godine došao u Pariz, gde je doktorirao geofiziku. Radio je nekoliko godina u rafinerijama zemalja Zaliva, bio i dekorater palata kraljevskih porodica u Saudijskoj Arabiji i Kataru, uspešan filmski producent u Parizu... A onda je, krajem osamdesetih, slučajno došao u kontakt sa industrijom parfema, i tada se rodila velika ljubav prema mirisima. "Doren" je preuzeo 1998.

- Postoje indicije da je njena kozmetička kuća osnovana još za vreme Luja Petnaestog, sredinom 18. veka, ali smo sigurni da je 1780. godine postojala i da je bila ekskluzivni snabdevač versajskog dvorca - ističe Bašar Nasri.

Nekoliko godina posle Velike francuske revolucije, da bi obezbedila prosperitet svoje firme, gospođica Montansije se udružila sa svojim prijateljem industrijalcem Žan-

-Marijem Dorenom, koji je otvorio fabriku u pariskoj ulici Vatinji i čije ime je kozmetička kuća preuzela.

Pročitajte još: U etno-kući otvorili muzej

- Bila je to, u ono vreme, najveća fabrika kozmetike na svetu, koja je zapošljavala nekoliko hiljada radnika - ističe naš sagovornik.

"DOREN" je nastavio inovacije. Uveo je kompaktni puder u SAD, napravili su i karmin kakav danas poznajemo, a koji je u vreme Marije Antoanete bio u tečnom stanju. Ime ove firme i sada je u arapskom svetu, u nekim delovima Afrike, ali i u Japanu, sinonim za karmine i pudere. Pravili su šminku za sve delove tela, kozmetičke proizvode za muškarce, preparate za obrve, kosu, brkove...

- Mi smo najstarija kuća kozmetičkih preparata, sa najviše istorije ne samo u Francuskoj, već u celom svetu - s ponosom ističe Nasri, koji od kolekcionara širom sveta godinama nabavlja vredne predmete i vraća ih na mesto njihovog postanka.

U vitrinama u muzeju u Šatuu mogu da se vide i originale kutijice s veštačkim mladežima, popularne "mušice" koje su koristile dvoranke. Dame su ih stavljale ne samo da bi po ondašnjim merilima bile lepše, već i da bi poslale skrivene poruke. Mladež na čelu značio je, na primer, da je dama udata, u blizini oka da je ljubomorna, a uz usnu da je na bal došla da bi nekoga poljubila. Sudeći po fotografijama iz daleke prošlosti, madmazel Montansije je "krasila" ljubomora.

Margerit Brine Montansije

- Bio je to SMS onog doba - kaže sadašnji vlasnik "Dorena".

DANAS u ovoj kozmetičkoj kući nastavljaju prestižnu tradiciju i u fabrici oko dvoraca u dolini Loare proizvode luksuzne parfeme. Serija "Vazduh Pariza" vodi poreklo od originalnog mirisa iz 1886. Pre toga su se krunisane glave, podseća naš sagovornik, uglavnom parfimisale namirisanim puderom. A sastojci im stižu iz celog sveta - ruža iz Damaska, tamjan iz Etiopije, Jemena i Omana. Jasmin, muskat i smokve iz arapskog sveta i Afrike daju specifičnu rafiniranu notu jedinstvenim parfemima. Ovi karakterni mirisi nisu ni moderni, ni tradicionalni, već zaokružuju sve epohe. Začas omame. Šteta što ne mogu da se osete u tekstu na novinskoj hartiji.

Pročitajte još: Etnografski muzej: Gubi se trag eksponatima

- Parfem menja ličnost, i svi ga nosimo na svoj način - kaže Nasri, i ističe da isti miris svako različito oseća.

Sa uživanjem posmatra reakciju posetilaca dok mirišu uzorke, gledajući ih pravo u oči.

- Osetim u kom pravcu otputuju misli. To je izuzetan način da razumem senzibilitet drugih.

PARFEMI ove kuće su namenjeni pasioniranim, šarmantnim, romantičnim ljudima, ali - nemaju pol.

- Ne postoje parfemi za muškarce i parfemi za žene, kao što ne postoji ni dobro vino za muškarce ili žene. Parfem je parfem, za ljudska bića - naglašava naš sagovornik.

"Doren" je poslednjih godina proizveo posebne kolekcije za dvorac u Versaju, za sestru emira od Katara, u znak sećanja na princezu Dajanu i na madmazel Montansije. Najnoviju kolekciju osmislio je Žan-Pol Gerlen. A jedna od kolekcija je posvećena i - Srbiji.

- Imate fantastičan cvet, jorgovan. Kreirao sam pet parfema specijalno za obeležavanje Dana jorgovana - ističe Nasri, koji je sa Vesnom de Vinča prošle godine simbolično posadio jednu sadnicu jorgovana u Parizu.

U muzeju mogu da se vide kozmetički preparati iz dva veka

Cena njegovih skupocenih proizvoda kreće se od 170 do 420 evra za bočicu od 80 mililitara, dok kraljevski kovčežić s kompletom mirisa košta 4.200. Mogu da se nađu isključivo na najprestižnijim lokacijama, a tradicija kuće je da se prodaju samo na jednom mestu u nekoj zemlji. U Londonu ih ima jedino u robnoj kući "Fortnam i Mejson", koju posećuje kraljica Elizabeta jednom godišnje i, naravno, koristi ovaj parfem. U Moskvi su u "Artikoliju" kod Crvenog trga, u Nemačkoj u Diseldorfu, u Parizu u Muzeju "Doren". Voleli bi, kaže Bašar Nasri, da ih ima i u Srbiji.


HOĆE DA NAS UNIŠTE

- TUĐI geopolitički interesi napravili su haos u mojoj rodnoj zemlji. Isto su to prethodno uradili i u Srbiji. Jugoslavija je nestala, da bi nad vama dominirali i eksploatisali vas. Sada to rade sa velikom Sirijom. Uništavaju našu istoriju. Imam mnogo prijatelja Srba u celom svetu. Susreti se ne događaju slučajno. Mnogo sličnosti ima između nas. Osećajni smo. Civilizacije koje su prošle kroz naše teritorije ojačale su nas i ugradile se u našu snagu - kaže Nasri.