DA PRAVO s piste ušeta u salon beogradskog aerodroma i pred novinare i organizatore Bemusa stane u dresu svoje voljene Aston vile, s bocom našeg "zidarskog" piva u ruci, sa osmehom od uva do uva, te oduševljeno ispriča kako mrzi jogu, ali zato bez Baha ne može ni jedan jedini dan, i još na kraju u pratnji svojih muzičara zasvira Geršvina... To može samo Najdžel Kenedi, genijalni muzičar, virtuoz na violini, umetnik i čovek neverovatne harizme, ličnost sazdana od krajnosti.

Pet godina posle svog antologijskog nastupa na sceni Kolarca, Kenedi je doputovao u Beograd da, sedmi put, pokloni našoj publici spektakl - u sredu od 20 časova, ovog puta u Velikoj dvorani Sava centra, otvoriće pedesete, "zlatne" Beogradske muzičke svečanosti koncertom naslovljenim "Od Baha do Geršvina".

Naslov govori i sve o programu, osmišljenom poput svojevrsnog mosta između dela nezaobilaznog Baha i Geršvina, a Kenedija u ulozi violiniste ali i pijaniste pratiće kamerni ansambl - četvorka koju čine Rolf Busalb i Dag Bojl s gitarama, čelista Piter Adams i kontrabasista Pjotr Kulakovski. Osim Najdžela, fenomenalnih beogradskih nastupa se odlično i rado seća i gitarista Rolf, i obojica priznaju da im je uvek toplo oko srca kada sviraju u Beogradu.

Otkrio nam je Kenedi i da mu je poljski melos vrlo inspirativan, "ne samo zbog žene", Poljakinje, zbog koje i živi na relaciji Engleska - Poljska, ali i navija za tamošnji klub Krakovjev:

- Klub ima i stvarno dobre igrače, ali što je najvažnije, ima fenomenalne navijače. A bez navijača nema fudbala, baš kao što ni muzika ne bi bila muzika bez publike, bez slušalaca i onog posebnog odnosa s njima. Poljska je važan deo mog života, a veći deo svoje autorske muzike komponovao sam u poljskim planinama.


PROČITAJTE JOŠ - Najdžel Kenedi: Volim Srbe jer su pošteni


Najdžel je "priznao" i kako ne podnosi jogu, pogotovo otkako je jedan korpulentni guru koga je svojim učenicima dovodio veliki Menjuhin - polomio sto za stoni tenis demonstrirajući joga vežbe na njemu!

- A ja volim stoni tenis. U svakom slučaju, sviranje Baha je za mene ono što je za nekog drugog joga. Osim što volim da ga sviram i zarad vežbanja ruku, Bah za mene predstavlja vežbe za dušu. Ne mogu da zamislim nijedan dan bez Baha u mom životu.

O sopstvenoj autorskoj kompoziciji "Mađioničar iz Lublina" - muzičkoj slici tragično izgubljenih jevrejskih zajednica u Poljskoj, viđenih očima velikog Singera, koju će izvesti u sredu veče, Kenedi je otkrio da predstavlja eklektični spoj klecmer muzike, džeza, klasike...


PROČITAJTE JOŠ - Kenedi otvara zlatni Bemus


Geršvinu su pak, otkriva, on i njegovi muzičari iz pratećeg kvarteta pristupili malo drugačije, "mekše", donekle ga "džezirajući" - što su i demonstrirali sinoć zasviravši ga u aerodromskom salonu... Do večerašnjeg, skorog viđenja, kako reče sam maestro, koji pre nego što zagudi, svojim pratećim muzičarima kaže: "Momci, vidimo se posle!"

FUDBAL I PIVO

SVETSKI priznati violinista, istovremeno i "čovek iz naroda" koji s podjednakim zanosom svira na njujorškoj ulici i pred britanskim krunisanim glavama - umnogome je učinio "opuštenijim" često kruti svet klasične muzike (čak unoseći TV na scenu ne bi li i slušaoci tokom koncerta gledali njegovu Aston vilu!). Sasvim je zato "ličilo" na Najdžela Kenedija to što se njegov prvi "beogradski" komentar odnosio na - kvalitet našeg piva, za koje je rekao da je odlično, iako preferira neka irska.