SPISKU dosadašnjih dobitnika Andrićeve nagrade, čija dela čine najbolju antologiju srpske pripovetke i priče, kako je to istakla Žaneta Đukić Perišić, upravnik zadužbine sa imenom našeg nobelovca, priključio se i Vladimir Kecmanović, kome je danas uručeno ovo ugledno priznanje. Prema tradiciji, dodeljeno mu je na dan Andrićevog rođenja, kada se, kako je rekla Đukić Perišić, slavi vera u moć i značaj književnosti.

Žiriju koji je nagradio Kecmanovićevu priču "Ratne igre" iz knjige "Kao u sobi sa ogledalima" ("Laguna"), bilo je prema rečima Milete Aćimovića Ivkova, i lako i teško, ali su se i razumeli i sporazumeli i doneli jednoglasnu odluku. Prema rečima profesora Aleksandra Jovanovića, koji je predsedavao žirijem, u kom je bio i Petar Arbutina, Kecmanoviću je priznanje pripalo zato što groteskno-ironično osvetljava naše doba, izobličava ga i oneobičava, da bi pokazao njegova bitna svojstva. Naglašavajući da je Kecmanović jedan od najistaknutijih i najprepoznatljivijih proznih pisaca poslednje decenije, Jovanović je dodao:


PROČITAJTE JOŠ:
NA TRAGU KLASIKA: Srbija na Sajmu knjiga u Frankfurtu

- Kada je u pitanju priča o identitetima i kada je pisac iz Bosne, onda smo već, hteli ili ne, u predvorju ili, čak, u radnoj sobi našeg nobelovca.

Primajući nagradu, pisac je konstatovao da je zemlja u kojoj živimo, kao i ostale srpske zemlje, danas u kolonijalnom statusu, pa tako naši književnici nemaju nikakve šanse da dobiju Nobelovu nagradu:

- Posledice kolonijalnog statusa i kolonijalne svesti koju takav status oblikuje, međutim, mnogo su kompleksnije i teže od nemogućnosti da se stane rame uz rame sa Bobom Dilanom, mada i taj hendikep ne treba shvatati neozbiljno. Ne dobiti pomenutu, kao ni bilo koju drugu nagradu, naime, nije nikakva nevolja, ali veliku nevolju predstavlja činjenica da si, bez obzira na to šta uradiš, unapred diskvalifikovan.

Dugoročno najteža posledica kolonizacije, smatra Kecmanović, jeste gubitak svesti o značaju sopstvene kulture, što se ogleda i u gubitku značaja nagrada.

PODRŠKA PISACA U PREPUNOJ sali Andrićeve zadužbine, danas su, između ostalih, bili Dragoslav Mihailović (prvi dobitnik ove nagrade), Vida Ognjenović, Dragoljub Mićunović, Goran Petrović, Vule Žurić, Dejan Stojiljković, Jelena Lengold, Aleksandar Baljak, Marko Nedić, Petar Pajić, Stojan Đorđić... Uručenju nagrade prisustvovao je piščev otac, sociolog Nenad Kecmanović.

- Nagrade koje, u sveopštem srozavanju, u tragično velikom broju slučajeva, nekompetentni ljudi dodeljuju bezvrednim delima, ionako nezainteresovanu publiku dodatno udaljava od vere u značaj umetnosti, što opet dovodi do pojave još nekompetentnijih ljudi sa još nesmislenijim izborima, pa se tako vrtimo u krugu koji nas sve više i sve beznadežnije udaljava od onog što simbolizuju Andrić i njegovo delo - rekao je Kecmanović. - Nadam se da smo, žiri svojom odlukom, a ja svojim delom, dokazali kako je i u kolonizovanoj zemlji, moguće ostati duhom nekolonijalizovan. Ako sam u zabludi, onda smo "džabe krečili".

O tome na koje je sve načine Zadužbina Ive Andrića, između dva 10. oktobra, tokom jubileja, 125 godina od rođenja, vratila dug velikanu, danas je izvestio predsednik UO, akademik Miro Vuksanović, koji je između ostalog najavio da će sledeće srede biti organizovan i okrugli sto povodom kritičkog izdanja Andrićevih dela.


PROČITAJTE JOŠ:
Najdžel Kenedi: Toplo mi oko srca u Beogradu

TRODNEVNI SIMPOZIJUM U HERCEG NOVOM

SIMPOZIJUM "Andrićeva sunčana strana" biće sutra otvoren u Institutu Igalo, i trajaće do 14. oktobra, kao deo međunarodnog istraživačkog projekta, Andrić-Initiative: Ivo Andrić u evropskom kontekstu". Organizatori su Institut za slavistiku Univerziteta "Karl Franc" u Gracu i Opština Herceg Novi.

Tokom tri dana biće predstavljene publikacije i radovi više od 60 autora iz 13 evropskih država: Crne Gore, Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Austrije, Grčke, Bugarske, Rumunije, Poljske, Turske, Rusije i Ukrajine. (V. V.)