PARIZ:OD STALNOG DOPISNIKA

ZAVIČAJ je oslonac za odskok u veliki svet, a maternji jezik mera svih jezika sveta! Kaže ovo, u intervjuu za "Novosti", akademik Milovan Danojlić. Na pitanje možemo li da očuvamo državu i naciju bez čuvanja jezika, naš ugledni pisac je izričit da bez države narod nekako i može da postoji (Kurdi), a bez jezika - nikako. Država bi, kako ocenjuje, to morala da zna i da preko školstva i javnih glasila nadgleda plodorodnu njivu.

* Jesmo li pismeni globalno, ako nismo maternje?

- Zavisi, šta razumete pod pismenošću. I za potpisivanje čekova traži se jedna vrsta pismenosti. Negde pročitah da ih ima 6.700. Bez majke koja nas je dala na svet, ko bi se tu snašao...

* U Briselu nas oko Kosova zamajavaju nedorečenim formulacijama. Kako možemo da znamo šta nam valja činiti ako ne kažu šta tačno od nas traže?

- Znaju oni vrlo dobro šta hoće, a znaju i naši šta neće, ili ne smeju, pa se igraju žmurke. Slabi smo, udareni u koren, ucenjeni, nemamo snage da im jasno i čisto reknemo ono što bi trebalo. To bi nas mnogo koštalo, narod nije spreman na toliko odricanje i stradanje, pa i za ratne napore, možda. Ucenjivač je u početku utrošio svu silu, ne može nas ponovo bombardovati, niti mu pada na um da se pokaje zbog krvave svinjarije koju je napravio. Iznuravaju nas, a to ne daje očekivane rezultate, u iznuravanju sebe smo, tokom vekova, stekli lepu kondiciju. Otud natezanje. Mi nemamo kuda, a oni bi imali, ali neće. Njima je teže nego nama, poješće ih sopstvene laži.

TUĐICE SU PONEKAD NUŽNE * Možete li da utičete na Odbor za standardizaciju srpskog jezika da predloži izraze koji bi zamenili tuđice? - Suzbijanjem tuđica ne može se otkloniti njihova poplava. Ima situacija u kojima su nužne. Policijski nadzor tu je štetan i besmislen. Nad jezičkim razvojem valja bdeti, diskretno ukazivati na pogreške, predlagati moguće zamene, svako u oblasti koju najbolje poznaje. Narod je izmislio bezbroj srećnih naziva za delove volovskih kola, sa kompjuterima ima manje iskustva. Englezi su smislili "majmunče", "vragolan", a kod nas taj znak zovu "ludo a". Što da ne? Ljubav prema maternjem jeziku je korisnija od zabrana.

* Ima li mesta za velike intelektualce u politici u ova vremena?

- I mali i veliki bi trebalo da je izbegavaju, da ne gube uzalud vreme.

* Ko je danas oslobodilac, a ko izdajnik?

- Oslobodioci su se potvrdili na delu uvođenjem demokratije i ljudskih prava u Iraku, Siriji, Libiji, Avganistanu, Jemenu, pa i kod nas, na Kosovu, a izdajnici, u punom smislu te reči, jesu elitni intelektualci Zapada, bivši levičari i šezdesetosmaši, koji su podržali, ili čak inicirali, te osvajačke pohode, narandžaste revolucije i arapska proleća.

* Živimo u dobu sa sve više informacija, a sve manje smisla, govorio je Žan Bodrijar. Rekli bismo i sa sve manje stila?

- Pre razgovora o smislu i stilu, trebalo bi postaviti pitanje elementarnog intelektualnog poštenja. U svetu vladaju beščašće, besramna dvoličnost, duhovna i moralna prostitucija. Svi smo manipulisani, odavno ne verujem onome što gledam preko malog ekrana ili čitam u novinama. Ili nastojim da uhvatim zašto mi govore to i tako, a ne nešto drugo i drukčije. Sumnjam, pomalo, i u vremenske prognoze. Dotle je došlo.

* Ćirilica posustaje. A sada nas je čak zadesila i "šišana" latinica. Od svakog zla ima gore?

- Ćirilica-sirotica, velika žrtva našeg primitivizma i kulturne inferiornosti. Učesnici "Slagalice", na televiziji, već je i speluju kao latinicu - be, ve, ge... Trebalo bi im poturiti slova Dž, Nj, Lj i Š, da vidimo šta bi onda radili. Prelazak na latinicu je, razume se, lični izbor svakog građanina. Čovek ima pravo na odnarođenje, kao i na samoubistvo, samo bi mu trebalo predočiti šta čini. Ovako, ćirilica se napušta nesvesno, gazi se važno obeležje nacionalne kulture iz neodgovornosti, neznanja i gluposti. Jeste, latinica nadire sa svih strana, ali joj se ozbiljni narodi - Rusi, Kinezi, Japanci, čak i Bugari - odupiru. A mi, bez prave potrebe, i tu ležemo na rudu. To, kao i neke vidove uljuđenosti, trebalo bi usađivati u dušu još od osnovne škole.

* Kako se baviti književnošću i umetnošću književnosti i umetnosti radi, u ovo doba liberalnog kapitalizma?

- Osporavajući laž i rugobu, u ime lične istine i lepote. Izbegavajući proizvode liberalnog kapitalizma. Živeći u sebi, za sebe, istinito. Čovek se oduvek bori u otporu prema raznim oblicima vladajućeg nasilja. U prošlosti nije bilo nimalo lakše, samo je tiranija nosila drugo ime.

* Rekli ste da nam se govor ispostio onoliko koliko nam se i život ispostio. Kako da se omrsimo?

- Poljuljao se glavni graditelj i čuvar jezika, to jest seljački deo naroda, njegov blagorodni roditelj. Jezik se proskitao. U gradskom žargonu ima zgodnih pronalazaka, tamo ima kretanja, ukrštanja, domišljanja. Birokrati i političari se služe idiomom kome su Francuzi dali naziv drveni jezik. Kako živiš, onako govoriš.

* Jezik nas razvija dubinski. Može li se to u površnom svetu današnjice?

- Razni su nivoi opštenja i saopštavanja. Noam Čomski, jedan vrlo mudar i hrabar čovek, svakodnevno saopšti niz površnih zapažanja. Dubinsku dimenziju jezika neguje dobra književnost, i, pre svega, poezija. Nevolja sa modernim dobom je u tome što nam ne ostavlja dovoljno vremena za uživanje u dobrim knjigama.

PROČITAJTE I: Milovan Danojlić: Prodavao sam prvi broj „Novosti"

* Nešto o sukobu generacija: da li je bilo bolje u naše vreme, ili je bolje u njihovo?

- Mladima je danas teže nego što je nama sredinom prošlog veka bilo. Društvo je bilo siromašno, nije bilo političkih sloboda, ali se išlo napred. Socijalna država je brinula o čoveku. Između uspešnog totalitarnog i lošeg demokratskog režima, ja sam, ipak, za demokratiju. U njoj je ostalo koliko-toliko nade, i mogućnosti da kažete ono što mislite. Pola veka ćutanja i gutanja u nekadašnjoj Jugoslaviji završilo se sveopštim građanskim ratom.

* Je li globalizam uništio poetiku?

- On bi, čini mi se, trebalo da podstiče procvat stilova i tehničkih postupaka, istraživanja i eksperimentisanja, s obzirom na fantastičnu umreženost planete. Međutim, njemu je umetnost poslednja briga i zakleti je neprijatelj nacionalnih posebnosti. On deluje javno, glasno, danju, a umetnost svoje zavere kuje noću. Moguća su iznenađenja, nikad ne znate šta se negde kuva.

ŠTA JE REČ * Da li se jezik, zaista, i kvarenjem razvija? - Da, u izvesnoj meri. I lutanjem se može nekuda stići, napipa se ponešto dobro, pogotovo ako se to izvodi po sili životne nužnosti. Od reči se traži da najpre bude tačna, pa tek onda lepa. Ima rugobnih, zagađenih reči koje tačno imenuju stvari i pojave.

* Da li smo blizu kraja ovog sistema?

- Voleo bih da to doživim, ali se bojim da to ne bude neki kratkotrajni predah. Čovek je prokleto biće, izmisliće, brzo, neko novo zlo. Ko se nadao da će posle komunizma doći jedna nova i još zamornija laž?

* Čovek u ovom sistemu postaje kvarljiva roba. Koliko se ukvario? Možemo li da povratimo svežinu, i kako?

- Kvarljivost je u vezi sa borbom za goli opstanak. Cena je ponekad previsoka, uništava samu duhovnu supstancu. Nadajmo se da će ljudi - posebno kod nas - naći snage da obnove visoke moralne, stvaralačke i religiozne norme kojima su se rukovodili naši uzoriti preci. Proradiće i ta vrsta životodajnih impulsa, valjda.

* Jesu li reči u još težem položaju od ljudi, jer mnoge od njih, poput demokratije, pravde, patriotizma, gube smisao?

- Svet i izgleda ovako jadno zato što su obesmišljene osnovne pretpostavke uljuđenog života. Govore svetskih političara više ne uzimamo ozbiljno. Slušajući ih, pokušavamo da uhvatimo gde je podvala. Možete svašta, u svakom času, očekivati. Trebalo bi napraviti antologiju njihovih misli i izjava, zarad smeha i zabave.

* Koliko čovek bolje primećuje nepravilnosti u sopstvenom jeziku ako se izmesti u drugu jezičku sredinu?

- Sagledavanje istine sa distance od slabe je vajde rodnom tlu. Glavna su saznanja do kojih su oni, na licu mesta, po sili životne nužde, došli. Mi, koji živimo u tuđini, možemo biti, u najboljem slučaju, dobronamerni posmatrači. Svoju obavezu nastojim da ispunim kao pisac: od svog jezika se nisam udaljio ni za pedalj.


IMPERIJALNA ĆUD ENGLESKOG

* Koliko nam moderne tehnologije odmažu ili pomažu u negovanju jezika?

- Pozitivno delovanje nije njihov glavni cilj, ali bi se mogle i korisno upotrebljavati, kad bi se o tome vodilo računa. One su inače obeležene engleskim jezikom, koji ima imperijalnu ćud. Mali narodi, a pogotovo njihova vajna elita, lako podležu toj okupatorskoj terminologiji, mada bi se ponekad mogla naći srećna zamena. Najgore je što mali i neuki provincijski snobovi često bez potrebe zagađuju maternju reč.