JEKATERINBURG - OD SPECIJALNOG IZVEŠTAČA

BRAVUROZNA igra ansambla predstave “Šuplji kamen” (koju je po tekstu Nikolaja Koljade režirala Tanja Mandić Rigonat za scenu UK “Vuk Karadžić”) podigla je na noge publiku Međunarodnog festivala savremene uralske dramaturgije Kolyada plays u Jekaterinburgu, koja je preksinoć ovacijama ispratila sa scene Branku Petrić, Radu Đuričin, Ljiljanu Stjepanović, Laneta Gutovića i Katarinu Marković. Pisac se pre izvođenja obratio publici i rekao im da će sigurno biti razneženi ovom tužno-smešnom pričom, šarmantno dodajući da isti komad u njegovoj režiji traje dvostruko duže, ali da je beogradska predstava - bolja!

PROČITAJTE JOŠ - Naš "šuplji kamen" u Jekaterinburgu

Uostalom, već na prvoj konferenciji za novinare Nikolaj Koljada, slavni dramski pisac, reditelj, glumac, pedagog, osnivač festivala i Koljada teatra, istakao je da “nigde nije lepše nego u Srbiji” i tako, na neki način, “zadužio” gostoprimstvom domaćine uoči jedinog stranog naslova u zvaničnom programu. Jer, naša predstava takmiči se za neku od nagrada među čak 34 ostvarenja iz dvadeset šest ruskih pozorišta, a da je dobila dostojan publicitet svedoči i činjenica da su čak i klupe na ulicama prekrivene plakatima s fotografijama beogradskog ansambla.

PROČITAJTE JOŠ - Lane Gutović: Ne samo da verujem u čuda, ja živim u čudima

Sam autor prisustvovao je premijeri u maju ove godine i oduševljen je glumačkom igrom, odmah ih pozvao na festival... Ipak, kako je tada rekao u razgovoru za “Novosti”, strahovao je da li će poziv i prihvatiti, budući da je trebalo da pređu tri i po hiljade kilometara, dve vremenske zone, pa (kako se ispostavilo) i da sa beogradskih 27 stepeni u plusu dođu na snežnih minus šest... Na obostrano zadovoljstvo, a posebno publike - glumački drim tim stigao je, bez obzira na godine i temperaturne prilike, u najboljem izdanju. I zasluženo “pokupio” aplauze, ali i sve simpatije prepunog gledališta.

Rada Đuričin, Katarina Marković, Ljiljana Stjepanović i Branka Petrić u društvu naše novinarke

Najizvođeniji savremeni ruski pisac na svetskim scenama, zaslužni umetnik Ruske Federacije (i član Saveta za kulturu predsednika Putina) u svom malom Koljada teatru je “sve i svja” - on pozdravlja goste na ulazu, predstavlja ih jedne drugima, cepa karte, prodaje suvenire, deli biltene. Neobičan i neposredan, svaki čas i bukvalno prelazi “rampu” između pozornice i gledališta: u momentu je na sceni i govori o komadu koji će publika upravo gledati, da bi odmah po njegovom završetku strpljivo pozirao sa svakim posetiocem koji ga zamoli za zajedničku fotografiju u holu teatra, pretvorenog u svojevrsni muzej uspomena i priznanja. Lutke, diplome, fotografije, suncobrani, kišobrani, poprsje Lenjina, pa i sam Koljada (u prirodnoj veličini, od kartona), maštoviti su “rekviziti” kroz koje se probija publika do dve scene njegovog pozorišta. “Mi smo braća Sloveni i nikom se ne žuri”, reći će on nonšalantno i, na trenutak, gledalac će smetnuti s uma da pred njim stoji najizrazitiji predstavnik uralske dramaturgije, čovek koji je do sada napisao više od 120 komada, prevođen na gotovo sve evropske jezike. A s njim i svi njegovi likovi, “bedni ljudi” tranzicije, poniženi i uvređeni... Zato, Koljada nije profesor dramaturgije iz čijeg su šinjela izašle samo generacije sjajnih mladih ruskih pisaca, već i onih kojima je hiljadama kilometara daleko postao uzor i inspiracija.

Branka Petrić u šminkernici

Naša publika je svaku njegovu dramu (“Murlin Murlo”, “Poloneza Oginskog“, “Bajka o mrtvoj carevoj kćeri”, “Kokoška” - sve u prevodu Novice Antića) primila s velikim interesovanjem i odobravanjem, a on joj je uzvratio istom merom. Uostalom, da “nigde nije bolje nego u Srbiji” potvrdio je na delu - dolazeći tri godine zaredom na Festival savremene ruske drame koju organizuje UK “Vuk Karadžić” u Beogradu.

Lane Gutović i Katarina Marković

SLAVIJA” STIŽE U BEOGRAD

GOSTOVANjU “Šupljeg kamena” prisustvovala je, takođe, poznata ruska spisateljica Ksenija Dragunska (njen komad “Osećaj brade” trenutno je na repertoaru Ateljea 212) i uporedila ovo izvođenje sa premijernim u našem glavnom gradu:

- Na matičnoj sceni mi se predstava činila otvorenijom i aktivnijom, možda i zbog simultanog prevoda u Jekaterinburgu. Veoma poštujem glumački i rediteljski angažman na ovom divnom komadu. Inače, obožavam Beograd i, s velikim zadovoljstvom, jedva čekam da ponovo dođem. A imam i dobar povod: moj novi komad “Slavija” pojaviće se na srpskom jeziku u prevodu Novice Antića.

Diplome, fotografije, Lenjinova bista...

GRAD NA DVA KONTINENTA

JEKATERINBURG je četvrti po veličini grad u Rusiji (posle Moskve, Sankt Peterburga i Novosibirska) i nalazi se u blizini granice između Evrope i Azije. Osnovan je u vreme cara Petra Valikog (1723. godine), u čast njegove žene Jekatarine. Ovde je svojevremeno gubernator bio Jeljcin, pa je otvoren i muzej s njegovim imenom. Ipak, najpoznatiji je po jednom od najtragičnijih događaja u ruskoj istoriji: u Jekaterinburgu su u julu 1918. godine smaknuti car Nikolaj II Romanov i njegova cela porodica u Ipatijevoj kući. Na tom mestu podignuta je jedna od danas najvećih ruskih crkava simboličnog imena - Hram na krvi.