PESNIK ljubavi i vitez srca, kako ga je nazvao savremenik i “brat po peru” Jovan Dučić, u ovoj sezoni u Narodnom pozorištu imaće dva velika naslova: operu Bore Stankovića “Koštana” režira njegov Vranjanac, Jug Radivojević, a dramu “Nečista krv” postaviće na dramsku scenu Milan Nešković. Tako će se dve rasne lepotice naše književnosti Sofka i Koštana naći u dva žanra u jednoj pozorišnoj godini.

Opera Petra Konjovića, “lirski ustreptala dramska poema neiživljene ljubavne strasti”, na repertoar nacionalnog teatra vraća se posle šest decenija: poslednja premijera bila je 1959. godine, u režiji Josipa Kulundžića. Drugo slavno delo “Nečista krv” prvi put je izvedeno pred publikom 1933. godine (takođe u Kulundžićevoj režiji) a Sofku je igrala Nadežda Riznić. Potom još dva puta, u dramskoj verziji (1975. u postavci Gradimira Mirkovića koji je glavnu ulogu poverio Veri Čukić), dok je 2008. godine za istoimeni balet, libreto i koreografiju uradila Lidija Pilipenko (na muziku Mokranjca), a Sofku je na vrhovima prstiju nosila Olga Olćan.

PROČITAJTE JOŠ - Dijagnoza naše sudbine u “Slučaju Makavejev”

Ipak, početak pozorišnog života lepe Borine Ciganke nije bio slavan. Premijera “Koštane” izvedena je u junu 1900. godine u režiji Čiča Ilije Stanojevića (igrao je i Mitketa), a prva Koštana naše scene bila je Zorka Todosić. Predstava nije privukla publiku i već sledeće sezone skinuta je sa repertoara.

Premijernom izvođenju prisustvovao je sam pisac, a ni on nije bio oduševljen. Na novinarsko pitanje kakvi su mu utisci, odmahnuo je rukom i odgovorio: “Pobegao sam!” Kako beleže hroničari, više je razloga za ovaj neuspeh. Od pogrešnog rediteljskog čitanja, do “preglumljivanja”...


Olivera Marković u Koštani

Pre ove sezone, u nacionalnom teatru postavljeno je četrnaest “Koštana” (uglavnom dramskih predstava, osim četiri operske) a u novije vreme, priliku da pokažu pevačko kao i glumačko umeće, imali su, između ostalih, Olivera Katarina, Olivera Marković, Usnija Redžepova, Maja Odžaklijevska, Suzana Petričević. Poslednja (u režiji Rahima Burhana, 2005) bila je Ana Franić.

Vera Čukić, Sofka

Prvi presedan u izboru protagonistkinje desio se sa Usnijom Redžepovom. Ova vrsna pevačica, bez ikakvog glumačkog iskustva, igrala je Koštanu dvadeset četiri godine i to sa velikim uspehom. U ansambl predstave s rediteljskim potpisom Jovana Putnika došla je na predlog Žarka Milanovića (šefa orkestra), koji ju je video na televiziji u jednoj muzičkoj emisiji. Na pozorišne daske stala je 1973. godine sa strahom da li će ispuniti očekivanja, ali se ispostavilo - bez ikakvog razloga. Kritika je zabeležila da je Redžepova pokazala “mladost, čulnost i trezvenost vranjanske Cigančice”, s glasom koji nosi “tajanstvenost i tajnost orijentalnog”, dok je o Koštani Bore Grigorovića zapisano da je Maja Odžaklijevska pokazala “estradnu sigurnost, pristojnu muzikalnost, spretnu igru i prihvatljivu glumu”.

Usnija Redžepova u "Koštani"

NAŠA KARMEN

OPERA “Koštana” se na repertoaru nacionalnog teatra do sada pojavila četiri puta, ipak, ni jedna od njih nije dostigla popularnost dramske verzije. Operska praizvedba je bila 1931, a kompozitor Petar Konjović je petnaestak godina ranije u jednom pismu otkrio:

- Sadržaj “Koštane” već odavno nosim u duši i snivam da bi se kroz one tople vranjanske motive i mirišljavu atmosferu mogla izvesti neka nova “Karmen”. Nema mi spasa: taj nemir će dotle trajati, dok se iz njega ne rodi delo...