U GALERIJSKOM prostoru u Svetogorskoj mogu se videti radovi svih vidova umetnosti kojima se bavila Milena

Pavlović Barili - crteži, slike, akvareli i ilustracije. “Sve je u Mileninom životu izuzetno, nesvakidašnje - početak, trajanje i kraj”, pisao je Miodrag B. Protić o njenom egzotičnom životu i delu.

Slikarka je rođena 1909. u Požarevcu, a preminula u SAD 1945. godine. Majka Danica Pavlović, lepotica iz ugledne porodice, potomak najstarije Karađorđeve kćeri, kulturna, svetska dama, znalac nekoliko jezika, strastveni putnik, udala se za Bruna Barilija, italijanskog kompozitora i muzičkog kritičara, pesnika i estetu, poreklom iz slikarske porodice. Milena je u porodici najpre upoznala esteticizam, dendizam, i ljubav prema secesiji i prošlosti. To što je ponela iz kuće kasnije je samo dopunila i razvila.

Pročitajte još - Obnova kuće Milene Pavlović Barili

Kao vunderkind sa samo dvanaest godina primljena je u Umetničku školu u Beogradu, neku vrstu međuratne likovne akademije, koju je završila kao i minhensku Akademiju u klasi čuvenog Franca fon Štuka. Već 1926. njeno ime dospeva na stranice “Politike”. Školski drugovi u Beogradu su joj bili Đorđe Andrejević Kun i Lazar Ličenoski, a njen portret je naslikala školska prijateljica Marija Vićentijević. Još u Beogradu se okrenula svetu mita, fantazije i glamura, fascinantnoj patetici, naslikavši Hamleta i Rudolfa Valentina. Beli šeik, romantizam, popularna kultura, kič i ekstravagancija su njena idejna polazišta, koja niko pre nje nije kod nas preformulisao vizijom vanredne lepote. Kasnije će slikati mistične autoportrete, biblijske vizije i tajanstvene slike.

Pročitajte još - Dela "Čarobne Milene"

Koliko su naši najbolji umetnici bili neshvaćeni u maloj palanačkoj sredini, i od svojih profesora, svedoči Dragi Stojanović koji je u njoj video “rođenog dekorativnog slikara i karikaturistu”! Najbolja naša slikarka koju smo ikada imali ne samo da u Kraljevini SHS nije mogla da dobije mesto nastavnika crtanja u Požarevcu već nije mogla da bude ni učiteljica u makedonskim selima Štipu, Velesu i Tetovu.

Njeno slikarstvo i vanredna poezija nemaju ničega zajedničkog sa razuzdanim avangardizmom tog perioda. Možda je pogrešno vrednovati i tu umetnost kao nadrealizam, premda je poznavala nadrealiste, kao i Đorđa de Kirika i njegovog brata Alberta Savinija. Njen romantizam je po strani od svih vrsta eksperimenata a ipak nije bila anahrona. Ona je u okviru srpskog i svetskog slikarstva obavila veliki zaokret ka redu, tradiciji, mašti, snovima, secesiji i simbolizmu. Nikada pre nje nismo imali umetnicu koju je samo rana smrt (pad sa konja i povreda kičme) omela da stane uz najveće slikarke 20. veka - Tamaru de Lempicku, Fridu Kalo, Doroteju Tening i Remedios Varo. U Njujorku je njena karijera bila uzorna - od vodeće ilustratorke “Voga” do izložbe 1940. u prestižnoj galeriji Đulijena Levija samo godinu dana posle dolaska u SAD.