FESTIVALU nitratnog filma u Jugoslovenskoj kinoteci pripala je čast da bude otvoren premijerom "Druge strane vetra" Orsona Velsa, filma koji jedan od najvećih autora u celoj istoriji filma nije mogao da završi, a koji su tek prošle godine uspeli da sklope njegovi saradnici, uz infuziju "Netfliksovih" para i logistike.

Film je počasno prikazan na prošlogodišnjem Venecijanskom festivalu, a redovno se distribuira od novembra 2018, od kada izaziva najrazličitije reakcije. Što se nas tiče, dileme nema: reč je o remek-delu kojim se završava jedan uzvišeni filmski venac, nebesko telo u galaksiji za koje se znalo, ali koje je sada i otkriveno. To čudesno otkriće tek danas zaokružuje povest o jednoj od najblistavijih karijera u svetu filma. "Druga strana vetra" je jedno od onih dela bez kojih je nemoguće išta zaključiti o nemerljivom doprinosu Orsona Velsa dubokim značenjima sedme umetnosti i celoj njenoj ontologiji. Jedna mala filmska projekcija, sa jedva stotinak gledalaca u sali (dok se većina zvanica klatila na obližnjoj "filmskoj žurki"), obeležila je naše stoleće.

Uzbudljive ali neviđene muke prošla je ekipa od dvadesetak Velsovih saradnika na čelu sa Ojom Kodar, naslednicom Velsovih prava na nedovršene filmove, i Beatris, Velsovom ćerkom i vlasnicom ukupnih prava (plus Piter Bogdanovič), pune četiri decenije uporno radeći na 96 sati snimljenog materijala za "Drugu stranu vetra", koje im je ostavio Vels (umro 1985), dok se negde sa strane slatko smejao kakvim su se poslu zabavili. Kao i sa drugim njegovim projektima, koji su dugo previrali u nekom nezavršenom stanju (Velsov biograf Hajem, koji se kao lik pojavljuje u ovom filmu, iznedrio je frojdovsku teoriju da Vels nije ni mogao ni hteo da završi mnoge svoje filmove, nego ih je beskonačno "odlagao" iz niza skrivenih razloga), "Druga strana vetra" je snimana od 1971. do 1976. godine, u vreme tektonskih promena na Zapadu, na dva kontinenta, uz učešće stotinak hodajućih veličina tadašnjeg filmskog arhipelaga. Vrativši se iz Evrope u Holivud, Vels je gledao svet drugim očima: pred njim se otvarala apokalipsa celog Zapada, a kinematograf je u toj veličanstvenoj propasti igrao svoju ulogu. Poput nekog holivudskog Dantea, Vels silazi u filmski Ad. Kao i u poludokumentarnom remek-delu "Istine i laži" (F is for Fake, koji je snimao paralelno sa ovim), Vels u središte svoje pažnje postavlja filmski medijum. Šta je, zapravo, film? Kakva je to đavolska simbioza istine i obmane koja liči na opipljivi svet više nego išta drugo pod kapom nebeskom? Koliko je film sam, kao medijum i umetnost, organski deo Špenglerove "Propasti Zapada"? Ili je samo odsek jedne kolosalne vizije Strašnog suda? Šta je Holivud? Sodom i Gomor nove Biblije ili njen Jerusalim, sa svojim mitovima i svetilištima? Vels film vidi kao tekovinu koju najbolje poznaje, čiji je deo, kome potpuno pripada i čiju sudbinu deli. U svojoj duši razočaranog Prometeja on duboko oseća tragediju sveta u koji su pali i on i njegove kamere. Sve što dolazi potom samo je rezonanca Velsovog tragičnog osećanja života, njegovog duboko nadahnutog pesimizma.

Pročitajte još: FILMSKA KRITIKA: Balkanska međa - film savesti

"Druga strana vetra" je film-u-filmu, zapravo priča o stvaranju nikada nezavršenog (u svakom pogledu) filma o lepoti i izazovu života, koje zastupa prelepo i uzbudljivo nago telo Oje Kodar. Ona hoda kroz univerzum napuštenog holivudskog snimališta sa mirom i pouzdanjem nadstvarne, nedokučive lepote, ne izgovarajući ništa. Naša Olga (koju je Vels našao u zagrebačkom predgrađu Dubrava, dok je snimao Kafkin "Proces") zatim se sunovraćuje u bezdno kopulacije i svakakvih rabota. To je, dakle, više vizija nego povezan filmski narativ, omaž Antononijevoj "metafizičkoj kinematorafiji" izgubljenosti i ćutnje, trag Velsovog evropskog iskustva; više snoviđenje lepote i smrti, više halucinacija nego celovita drama. A sve oko ovog jezgra je neurotična, iskidana egzaltacija tadašnjeg "novog Holivuda", oličena u spodobama poput Pola Mazurskog, Denisa Hopera i pola tuceta novih, naduvanih i obesnih "zvezda", koje predvodi blazirani i slatkasti Piter Bogdanovič, vesnik palog, Antihristovog sveta, sa sve homoseksualizmom, pedofilijom, voajerizmom, promiskuitetom, prostitucijom svih vrsta, ubistvenim alkoholizmom i drogom. Bogdanovič, kao štićenik i nastavljač glavnog lika, starog holivudskog majstora i "mešetara svih zala", koga igra maestozni Džon Hjuston, zlokobni je znak vremena koje dolazi i smrti starog, herojskog Holivuda, kojoj sada svedočimo.

Božidar Zečević / Foto Z. Jovanović


Između ostalog, "Druga strana vetra" je Velsov odlučni, nemilosrdni i konačni obračun sa Holivudom, koji ipak ne želi da izgubi pre nego što mu se sasvim isceri u lice, gledajući ga u vlastitom odrazu. Kao da je celoga života spremao ovaj film, Vels završava sagu o "Kejnu" pola veka posle smrti svog mitskog heroja, u promenjenim okolnostima, u žestokoj, sinkopiranoj, prebrzoj montaži parčadi života, u perceptivnim lomovima, u sukobljavanju i sudaranju svih molekula svog mikrokozma, koji tek sada osećamo. To nije samo izgubljeno poglavlje jedne neponovljive sage, nego međaš filmske umetnosti koji menja sva naša dosadašnja saznanja o njoj.