U izuzetno dobro osmišljenoj ediciji romansiranih biografija "Najveći srpski dobrotvori", u osam knjiga, čiji je autor Milomir Kragović, pisac, novinar i publicista, a izdavač "Knjiga komerc", izašle su prve četiri: "Vidoviti pastir iz Idvora" (o Mihajlu Pupinu), "Kuća duhovne vatre" (o Simi Andrejeviću Igumanovu), "Blago u testamentu" (o Nikoli Spasiću) i "Dunavski kapetan nežnog srca" (o Miši Anastasijeviću).

- Kada sam pre nekoliko godina počeo da istražujem ko su najveći srpski dobrotvori, nisam ni pretpostavljao da je tako malo dokumenata i premalo knjiga o ljudima koji su sve što su stekli nesebično darovali svom otečestvu. Po prvi put se, tek sada, objavljuju zasebne knjige, kompletne biografije o Nikoli Spasiću, Luki Ćeloviću, Savi Popoviću Tekeliji i Simi Andrejeviću, što najbolje govori o tome koliki je naš greh. Ali, evo, njihova dela nadilaze vekove - kaže Kragović, za "Novosti".

Prilikom pisanja autor se držao svih značajnijih činjenica iz života i rada naših najvećih dobrotvora, ali...

- Trudio sam se da to ne bude suvoparan faktografski zbir, već zanimljiva romansirana priča o ljudima koji su radili, stvarali i poklanjali. Oni su živeli u turbulentnom 18. veku i prvoj polovini 19. veka. Skromni ljudi velikog srca, ljudi koji su imali viziju i bili veoma naklonjeni svojoj otadžbini.

Tako čitaoci mogu da saznaju za malo poznatu činjenicu da je Nikola Spasić (1838-1916) ogromno bogatstvo stekao na šivenju opanaka i gunjeva, i svojoj zemlji ostavio tadašnjih 50 miliona dolara.


Pročitajte još: Stanoje Markeljić - jedan je od najvećih dobrotvora u Gornjem Milanovcu


Poređenja radi, Alfred Nobel je iza sebe ostavio 46 miliona dolara, od kojih se dodeljuju čuvene nagrade. Zakonom o nacionalizaciji iz 1958, sva Spasićeva zaostavština, od nekoliko ekskluzivnih zgrada u Knez Mihailovoj i više od 100 stanova u centru Beograda, oduzeta je, kao i imovina svih drugih dobročinitelja, a nestali su milioni dinara koji su bili na računu tadašnjeg Privrednog društva. Na sreću, poslednjih godina polako se vraća oteta imovina i obnavlja rad Zadužbine Nikole Spasića, koja je samo u prošloj godini za mnogobrojne donacije izdvojila više od 12 miliona dinara.


Bogoslovija u Prizrenu

Jedan od najbogatijih trgovaca solju u Evropi krajem 18. i početkom 19. veka Miša Anastasijević (1803-1885), čuveni Kapetan Miša, imao je više od 200 kuća, 10.000 hektara zemljišta, 74 lađe za prevoz robe, 37 kamarašija (pristaništa na Dunavu) i 18 miliona dukata u gotovini. Procenjuje se da je vrednost njegove trgovačke imperije iznosila dva miliona dinara. Mnogo je stekao, ali je mnogo i delio: finansirao je štampanje kapitalnih dela, pomagao Iliju Garašanina, Matiju Bana, Vuka Karadžića i mnoge druge srpske stvaraoce. Godine 1863. napisao je Zaveštajno pismo ministru prosvete i crkvenih poslova Kosti Cukiću, i za potrebe prosvete poklonio svoju velelepnu palatu na tadašnjoj Velikoj pijaci a sadašnjem Studentskom trgu, gde se nalaze današnji Rektorat Beogradskog univerziteta i delovi Filozofskog i Filološkog fakulteta. U izgradnju je istrošio na stotine hiljada dukata, prema projektu čuvenog češkog arhitekte Jana Nevole.

- Svi znamo Mihajla Pupina kao naučnika svetskog glasa, koji je svojim epohalnim patentima zadužio čovečanstvo. Iako je osvojio planetu, nikada nije zaboravljao svoj Idvor, svoj Banat i reči majke Olimpijade: "Znanje, to su zlatne lestvice preko kojih se ide u nebesa; znanje je svetlost koja osvetljava naš put i vodi nas u budućnost punu večne slave." Zahvaljujući Pupinu, koji je bio veliki rodoljub, prilikom održavanja Srpskog dana u Vašingtonu 28. juna 1918. prvi put se nad Belom kućom zavijorila srpska zastava. Ovaj velikan je osnovao svoj fond, koji je, u početku, raspolagao sa više od sedam miliona dinara - ističe Kragović.


Pročitajte još: “NOVOSTI” ISTRAŽUJU: Darivanje je u srpskom biću


Ko zna da li bi se 1872. izgradila Bogoslovija u Prizrenu da nije bilo Sime Andrejevića, tihog, skromnog i duhovnog čoveka. Njegova zadužbina je posle njegove smrti 1937. počela izgradnju palate na Terazijama, koja je i danas moderno arhitektonsko zdanje.


Nikola Spasić /Sima Andrejević Igumanov


- Ovo su ljudi koji su svojim dobročinstvom zaslužili da imaju knjige o sebi, svoje ulice, kvartove, spomenike, muzeje, da se o njima priča u školama, na naučnim skupovima... Oni su bili primer za ugled, kako se može biti i bogat i nesebičan - kaže Kragović.

Mihajlo Pupin /Miša Anastasijević


SAJAM

Drugo kolo u četiri knjige pojaviće se na jesen na Sajmu knjiga u Beogradu. Pred čitaocima će se naći zanimljive biografske priče o velikim zadužbinarima: Luki Ćeloviću Trebinjcu, Savi Popoviću Tekeliji, Đorđu Vajfertu i Iliji Milosavljeviću Kolarcu.


KAKO JE NAKA SPASLA MATIĆA

U knjizi o Nikoli Spasiću je i zanimljiva priča o njegovoj plemenitoj i gordoj ženi Anastasiji Naki Spasić, koja je posle muževljeve smrti nastavila sa humanitarnim radom. Za vreme okupacije odbila je ponudu generala Milana Nedića da bude predsednica ženskih humanitarnih društava rečima: "Ja sam već stara žena, vi me, generale, možete streljati, ali ja se tog položaja neću primiti, naravno ne u ovom momentu u kome se zemlja nalazi." Posle kraćeg vremena ponovo se našla u Nedićevom kabinetu, ovoga puta moleći da se iz logora na Banjici pusti pesnik Dušan Matić, i nudeći u zamenu - svoj život. General ništa nije rekao, ali su posle nekoliko dana kod Nake stigli Lela i Dušan Matić sa velikim buketom ruža.