PREMA ocenama upućenih, Gordan Mihić je podigao nivo scenarija u našoj zemlji. Svojim pričama nije samo "putovao" kroz žanrove, već ih je i stvarao. U tandemu sa Zoranom Kozomarom bio je "zaštitno lice" crnog talasa, a najveće uspehe doživeli su sa Živojinom Pavlovićem, koji je tokom samo jedne godine (1967) snimio dva njihova scenarija - "Buđenje pacova" i "Kad budem mrtav i beo".

PROČITAJTE JOŠ - ČUVAR PLEMENITIH DUŠA: Znao put do srca

- Često čujem da sam "rodonačelnik crnog talasa". Ne mislim da je to što sam ja radio uopšte bio crni talas. Mislim da je u to vreme jedan deo života bio takav. Mislim da sam čak ponegde bio i blag i nedovoljno kritičan - govorio je Mihić.

PROČITAJTE JOŠ - Preminuo scenarista Gordan Mihić

Stvarni vrhunac saradnje sa Kozomarom ostaju, ipak, "Vrane" (1969), film koji su sami i režirali, ali posle koga su se i razišli. Ovo sjajno delo o marginalcima sa životne scene pomalo stidljivo je gradilu reputaciju vrhunskog filma, da bi ga pre nekoliko godina filmski znalci na jednom od festivala proglasili jednim od tri najbolja ostvarenja kinematografije bivše Jugoslavije.

- "Vrane" su zaista imale čudnu sudbinu: prećutane su u Jugoslaviji, nikad nisu prikazane u Beogradu, na Pulskom festivalu film je bačen u neki periferijski bioskop gde su mu ispremeštane rolne, pa su ga retki posetioci proglasili prvim srpskim nadrealističkim filmom... Ipak, otišao je u svet, bio na Nedelji kritike u Kanu i na još desetak festivala i mnogo godina kasnije dobio zaslužena priznanja - kazao je u jednom od razgovora za "Novosti".

Sa Kozomarom napisao i režirao hvaljeni film „Vrane“ Foto dokumentacija „Borbe“

Prvi samostalni Mihićev scenario bio je "Bubašinter" (1971), u režiji Milana Jelića, njegovog "saborca" još iz novinarskih dana u "Borbi". Pišući o Mihiću dve decenije kasnije, Bogdan Tirnanić je primetio da je već u "Bubašinteru" bilo vidljivo ono što će se kasnije zvati "Mihićeva poetika", u kojoj je akcenat na "ljudima sa periferije života i društva".

- Poznajem mnoge koji se tim poslom bave i nešto od tog posla. Ne verujem da bi bilo ko osim Gordana Mihića mogao da napiše neki scenario Gordana Mihića, mada se čini kako to mora biti strašno jednostavna rabota. Što se kaže, on ima svoj svet - zapisao je Tirnanić.

Njegova osobena poetika prisutna je i u drami Jovana Živanovića "I Bog stvori kafansku pevačicu" (1972), a ovo je bila i Mihićeva prva filmska saradnja sa suprugom Verom Čukić.

- Kada saberem sve što sam radio, uvek su to bile priče o ljudima koji su u određenom trenutku izgubili tlo pod nogama! n


"ŽUTA" I "HRČKI"

U MIHIĆEVOM opusu je napisao i desetak pozorišnih komada, od kojih su neki igrani decenijama po celom regionu. Dramski prvenac "Žuta" godinama je bio na repertoaru Ateljea 212, a njegovu dramu "Srećna Nova 49", u režiji Slobodana Unkovskog, pozorišni kritičari su svojevremeno proglasili predstavom sezone. Radio-drama "Siroti mali hrčki", osim na TV, zaživela je i u teatru i izvođena je decenijama u desetak verzija i to širom regiona.

SUTRA: Filmski klasici