Galeriju Pariski krug u centru Beograda već petnaest godina vodi Živojin Ivanišević, koji je u galerijskom poslu trideset godina. Reč je o jednom od naših najuspešnijih galerista i izdavača, koji je o likovnoj umetnosti objavio devetnaest knjiga i oko šezdeset kataloga. Veliki deo svog galerijskog nastupa Ivanišević je vezao za akademika Ljubu Popovića, čija je dela isključivo on predstavljao u Srbiji. Idući tragom tog velikog majstora umetničke mašte, Pariski krug sada izlaže slikare koji pripadaju Ljubinom svetu, izložba je i svojevrsna posveta Ljubi. Na njoj su zastupljene slike samog Ljube, Vladimira Veličkovića, Petra Omčikusa, Ljubodraga Jankovića Jaleta, Miloša Šobajića, Branislava Markovića, Milana Miletića, Željka Đurovića, Vasilija Vase Dolovačkog, Dejana Ulardžića, Slavka Krunića, Gorana Mitrovića i Kristine Pirković. Pojedini kao Ljuba, Omčikus i Marković nisu više živi, a drugi kao Kristina Pirković pripadaju najmlađoj generaciji. Ivanišević je objavio tim povodom publikaciju na šezdeset četiri strane u tvrdom i mekom povezu sa kratkim tekstovima Stanislava Živkovića, Dragana Jovanovića Danilova, Milana Komnenića, Sreta Bošnjaka i Nikole Kusovca.

Pročitajte još - POGLED ISKOSA: Podsećanje na slikara

Srbija ima jednu od najmanjih ali likovno najsnažnijih scena fantastične umetnosti u svetu, kako misle i vodeći svetski eksperti za tu vrstu slikarstva. Počivši Etjen Šaton iz Švajcarske, mlađi Luj del Mastro iz Australije i Feliks Lašans iz Kanade decenijama su pratili i prate rad naših slikara, posedujući njihove monografije i kataloge. Umetnički svet danas je prepun mimetičara, raznih realista i ilustratora koji nisu uspeli da formiraju umetnički izraz. Ljuba i njegovi naslednici ne duguju nikome ništa jer neguju čistu likovnost, ponajmanje Salvadoru Daliju iz čijeg su šinjela izišli legioni hiperrealista i novih slikara fantastike. Kako je upozoreno, moramo biti veoma oprezni kada o Ljubinom opusu govorimo u terminima opštih mesta kakvo je fantastika. Dali je prvi slikao u hiperrealističkom duhu, pisao uvodne eseje u pionirskim monografijama tog pravca ali je i prvi ismejavao hiperrealiste. Još su gori oni, koji idući Dalijevim tragom, nastoje da slikaju fantastiku na hiperrealnoj osnovi. Vekovima moćna alternativa zvaničnim umetničkim tokovima, ponornica koja u svakom vremenu izbija na površinu, fantastika sada presušuje. Svet umetnosti prepun je u ovom vremenu vešto rađenih, anatomski majstorski koncipiranih figura, ali u idejnom smislu vulgarnih slika, ilustracija koje nisu ništa više nego vid savremenog kiča. Što je još gore, fantastiku je podlegla komercijalnoj estetici, slike su sada nalik plakatima za holivudsku A produkciju, bez bilo kakve suptilnosti i intuicije ili, još gore, karikaturalni su andergraund. Tim slikarima bez začaranosti, harizme i ideje, nije posvećena ova izložba.