VLADIKA Nikolaj voli da nahrani siromašne. Izgleda da ga mnogo muči predstava o čoveku koji nema da se nasiti, i koji se kao dete raduje zalogaju. Stalno ponavlja da bi fondovi za spomenike umrlima jedan deo novca trebalo da odrede za trpezu siromaha, bar jedared godišnje. Teško je biti gladan i željan, i toplo bi pomenuo pokojnika onaj ko bar jednog dana sedne za trpezu bez brige, i ne ustane od nje gladan...

Ovo, pored ostalog, kaže velika spisateljica Isidora Sekulić u do sada neobjavljenim i dragocenim tekstovima njenih razgovora sa Svetim vladikom Nikolajem Velimirovićem, koga je izuzetno cenila i poštovala. Ovi razgovori deo su Izabranih dela Isidore Sekulić, u pet tomova, koja su upravo izašla iz štampe, u izdanju "Glasa Crkve" i sa blagoslovom episkopa šabačkog Lavrentija.

Urednik izdanja i glavni i odgovorni urednik "Glasa Crkve", protođakon dr Ljubomir Ranković, ističe da se Isidora Sekulić "igumanija i najpožrtvovanija podvižnica srpske kulture, pred kraj života rezignirano i sa setom ispovedila svome prijatelju pesniku i antologičaru Miji Pavloviću: "Moje delo je šaka šljunka, bačena u duboku rupu srpske nekulture".

Pročitajte još - Isidora Sekulić dobila spomenik

Dr Ranković za naš list kaže da je sa svojim saradnicima brižljivo i posvećeno prikupljao i vadio taj "šoder iz blata sa dna rupe" kao najdragocenije bisere i sabrao ih u pet knjiga na 2.500 stranica.

- U Žiči se svugde oseća da je vladika Nikolaj dugo živeo u Ohridu, s tamošnjim prostim svetom koji voli i zna zidati, klesati, i drvo rezati. Mnogi radnici u Žiči, s juga su pozvani, ili sami došli - piše Isidora Sekulić o poseti vladici Nikolaju u Žiči, koji je prethodno bio na arhijerejskoj službi u Ohridu, gde su nastala njegova velika dela, poput "Ohridskog prologa", "Reči o svečoveku", "Molitve na jezeru" i "Onilije". Slavna srpska spisateljica i, po rečima protođakona Rankovića, "najbolji živi poznavalac dela genija iz Lelića, divila se vladici i njegovom radu".

U sabranim delima "Glasa Crkve" među neobjavljenim tekstovima su, pored "Kratkog boravka u Žiči" i onog "Naše duhovno neimarstvo", i esej "Ide li umetnost nad svetost".

Pročitajte još - Trag Isidorine mudrosti

Komplet izabranih dela posvećen je 110-godišnjici dolaska Isidore Sekulić za profesorku u Šabac (1909) i povodom 100-godišnjice izlaska njenog najpopularnijeg romana - "Đakon Bogorodičine crkve" (1919).

MOLITVA U ŽIČI

NOĆ je za molitvu, tiha, tamna, sva od prostora, ona vezuje zemlju za nebo, piše Isidora u "Kratkom boravku u Žiči".

- "Kuda ćete, noćite još jednu noć u manastiru, noću treba biti u manastiru", reče nam vladika Nikolaj - zapisala je Isidora. - Trgne vas iz sna klepanje, pa jedno zvono, pa sva zvona. Ima u toj postepenosti ali neumitnosti zova na molitvu, nečeg simboličnog. Klepanje samo lomi san i nosi se s njim. Zvona ga razbijaju i odnose, razvedravaju potpuno svest razbuđenoga.