DUGE kolone turista koje se ovog leta, makar samo na dan, slivaju na Brione - na mapi obilaska obavezno zaokružuju jedno zdanje, na čijoj fasadi je pločica sa natpisom Foto-izložba "Josip Broz Tito". Predvođeni vodičem i zastavicom svoje zemlje, mladi Nemci, Italijani, Španci, Poljaci, zainteresovano zagledaju fotografije velikog formata i na njima prepoznaju neka slavna lica koja su za njih već istorija. Da je čovek u čijem su društvu "velika faca" naslućuju po svemu: od ljudi kojima je okružen, ekskluzivnog ambijenta, bogatstva, do superiorne ležernosti koju je nepogrešivo uhvatio objektiv foto-aparata.


Doživotni predsednik Jugoslavije, "otac svih naroda i narodnosti", jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih, prvi put je posetio Brione 1947, a šest godina kasnije "Bijela vila" postala je njegova službena rezidencija. Provodio je ovde četiri-pet meseci godišnje, primao najznačajnije državnike svoga doba, najlepše svetske glumice, donosio važne odluke. Svi oni odavde su odlazili fascinirani: socijalistički vođa im je pružao gostoprimstvo u prelepom rezervatu prirode, u kome su slobodno šetali slonovi, žirafe, jeleni, zečevi. Ako su u ovakvom raju živele egzotične životinje, nekako se podrazumevalo da su u još većem živeli njegovi narodi...

Pročitajte još: Izložba "Tito u Africi - slike solidarnosti" u Muzeju Jugoslavije

Uostalom, genijalni smisao za "odnose s javnošću" mnogo pre današnjih pi-arova, pokazao je upravo Josip Broz. Ima višestruke simbolike u napisu pored ogromne Titove fotografije na ulazu u izložbeni prostor, očigledno citatu iz nekog od predsednikovih govora: "Živjeti znači stvaralački se ugraditi u vrijeme i prostor u kojem živiš."

Titov život pun glamura

Da je znao da živi pokazuju njegove slike sa Sofijom Loren, Đinom Lolobriđidom, Elizabet Tejlor, Ričardom Bartonom, Valentinom Terješkovom, Mariom del Monakom, Džozefinom Beker. A da je umeo da se "ugradi u vreme i prostor" dokazuju ovekovečeni, planetarno važni događaji. Brioni su 1956. godine bili mesto trojnog sastanka Tito, Naser, Nehru, kada je potpisana "Brionska deklaracija" i postavljeni temelji Pokreta nesvrstanih.

Indira i Tito


Od zida do zida, vidi se kako maršal Jugoslavije sa predsednikom Gadafijem "postrojava" vojnički odred, čuvenoj "La Pasionariji" pokazuje životinje, dočekuje Indiru Gandi, ćaska sa Fidelom Kastrom, smeška se dok mu nemački kancelar Vili Brant predusretljivo pripaljuje cigaretu... Zabeležen je i njegov susret sa kraljicom Elizabetom. Prepričavalo se kao anegdota da je britanska suverenka, dok je slušala kako njen domaćin nonšalantno prebira po klaviru, šapnula saradnicima:

- Ako je on mašinbravar, ja nisam engleska kraljica....

Tito i Gadafi


Poslednji put Josip Broz otputovao je sa Briona 1979. godine, na Šestu konferenciju šefova država i vlada nesvrstanih zemalja u Havanu. Umro je godinu dana kasnije. Posle njega, nestala je i Jugoslavija, i Pokret nesvrstanih, i bratstvo i jedinstvo naroda i narodnosti. Posle Tita nije ostao Tito, kako je glasila jedna od socijalističkih floskula. Posle Tita, ostalo je samo sećanje. I dok ga danas jedna polovina Jugoslovena smatra diktatorom, druga (baš kao napis na skulpturi predsednikove glave na Brionima) i dalje poručuje: "Ponosni smo što smo živjeli u tvoje doba..."

Velika posećenost stranih gostiju

PAPAGAJ KOKI

INAČE, danas na Brionima uverljivo tvrde da je jedna životinja preživela sve krize, ratove, raspad zemlje. Papagaj Koki, po nekoj računici, već bi trebalo da ima blizu šezdeset leta. Zlobnici su, pak, uvereni da zarad turističke atrakcije, domaćini s vremena na vreme u kavez stavljaju novog papagaja.