OVA knjiga je sigurno najobimniji zbornik starih ćiriličnih zapisa na Balkanu koji je urađen do danas. Na 1.150 strana prikazano je blizu 500 starih natpisa u vremenskom rasponu od najranijih balkanskih ćiriličnih natpisa. Uz dokumentarnu građu i fotografije su i tumačenja nadgrobnih obeležja na osnovu kojih sagledavamo najdublje korene naroda na prostoru Stare Hercegovine - rekao je pesnik i izdavač Radomir Uljarević, predstavljajući knjigu "Ćirilični natpisi na stećcima", čiji su izdavači Kompanija "Novosti" i "Štampar Makarije", na festivalu "Ćirilicom" u starom budvanskom gradu.

Od 2016. godine, dodao je Uljarević, stećci se nalaze na listi svetske kulturne baštine kao drevni svedoci postojanja naroda u Srbiji, Crnoj Gori, BiH i Hrvatskoj pod nazivom "Stećci, srednjevekovni nadgrobni spomenici". Unesko je, po njegovim rečima, zaštitio tek 30 nekropola u stećcima, a ima ih više od 70.000 registrovanih i najmanje još toliko zaraslih i potonulih u zemlju. Nastajali su u rasponu od najranijih ćiriličnih natpisa na obali Jadrana i u trebinjskom kraju do onih iz 18. veka.

- Autor je otkrio veliki broj nadgrobnih krstova iz 15. veka, a svi srednjovekovni natpisi su isključivo ćirilični. Išao je od sela do sela, od groblja do groblja po Crnoj Gori, BiH, Srbiji, istražujući punih 15 godina. Na većini grobalja pronađeni su temelji ili ostaci pravoslavnih crkava. Najmasivniji nadgrobni krstovi nalaze se u Glamoču. U selu Šumanjci dva nadgrobna krsta viša su od 4,5 metara - rekao je Uljarević.


PROČITAJTE JOŠ - Goran Komar: Ćirilica je univerzalno balkansko pismo


Dr Goran Komar je na budvanskoj promociji svoje obimne i vredne knjige kazao, između ostalog, da je stećak proizvod iskustva bliske smrti i umiranja, a slavi i iskazuje život i veru u večni život. Stećak, naglasio je Komar, na sebe nanosi ikone Crkve Božije kojima samo nedostaje boja.


VEKOVI KNjIŽEVNOSTI

NA kamenom trgu između crkava predstavljen je i izdavački poduhvat Matice srpske "Deset vekova srpske književnosti". Akademik Miro Vuksanović je istakao da glavni cilj edicije nije samo književni, već i istorijski, kulturološki, leksički, prosvetiteljski, nacionalni, duhovni, i da predstavlja svojevrsnu mapu srpske književnosti sadržanu u deset vekova. O velikom poduhvatu govorio je i Novica Đurić, predsednik Udruženja književnika Crne Gore.