U OKVIRU trećeg festivala "Ćirilicom", čiji su organizatori Narodna biblioteka Budve i Udruženje izdavača i knjižara Crne Gore, održan je okrugli sto pod nazivom "Književna imaginacija i tradicionalno pismo". Jedan od organizatora ovog festivala, pesnik Radomir Uljarević je kazao da organizatori ove manifestacije, kao i većina građana, dele veliku zabrinutost za sudbinu ćirilice, jer njen život obezbeđuje trajanje nasleđa na tom pismu, koje mi kao narod baštinimo.

- U tom smislu, odricanje od pisma je odricanje od nasleđa, a ono je najviša vrednost za koju znamo. Jer, reč je o književnom nasleđu i ta činjenica nas obavezuje da brinemo o njemu i o toj književnosti - kazao je Uljarević. - Ćirilica doživljava po ko zna koji put vatreno krštenje i progon u mnogim zemljama. Da stvari budu jasne, najteži udar ćiriličkom pismu čine oni, koji odstupaju od njega, oni koji nepisanjem, nepraktikovanjem ćirilice, praktikuju njeno odbacivanje. Nekorišćenjem ćirilice mi se voljno, ili nevoljno opredeljujemo protiv ćirilice. Odricanje od ćirilice je odricanje od autentične kulture. To je poricanje identiteta.


PROČITAJTE JOŠ: "Vog" uvrstio izložbu Galerije Matice srpske među pet najboljih u Parizu“

Književnik Muharem Bazdulj je naglasio, da književna imaginacija, nema veze sa pismom, "jer kada zamišljamo svoju priču, pesmu, roman, ne zamišljamo pismo".

- To znači da u smislu književne imaginacije, pismo nije primarno. Kada je reč o ćiriliknom pismu, raspadom Jugoslavije ljudi su počeli da ga se odriču i da se takmiče ko će pre da ga odbaci, što nije opravdano. Poznati hrvatski ekonomista Branko Horvat, još 1988. godine kazao je da ćirilica nije samo srpsko pismo, već pismo svih Južnih Slovena. Velika je sramota, što se ćirilica ne neguje, kazao je tom prilikom Horvat. Ja bih rekao, da je kulturna sramota što se ćirilica ne neguje, kazao je Bazdulj. - Privilegija je imati dva pisma. Ja bih na isti način govorio za latinicu da je ona ugrožena, ali nije. Srbija se neće i pored svega odreći ćirilice. Ona je privilegija, bez obzira na to kako se vi identitetski određivali.

Za književnika i književnog kritičara Marinka Vorgića ovo pitanje ne može biti lišeno uticaja politike.

- Pitanje ćirilice u Crnoj Gori vezano je za srpski nacionalni korpus. Kada god sam bio u Crnoj Gori, smetalo mi je što se ćirilica uvek stavlja u kontekst nečega konzervativnog, arhaičnog, anahronog. I sve što je srpsko, kada govorimo o ovoj vrsti diskursa, uglavnom se smatralo takvim - kazao je Vorgić.

Publika je sa pažnjom pratila razgovor

Profesor dr Aleksandar Jerkov smatra da progon ćirilice predstavlja "genocid nad pismom".

- Treba reagovati, razgovarati, boriti se i preduzimati mere otpora. Ovo je jedna lokalna endemska budalaština, koja međutim nije bez ikakvog cilja. A cilj je napraviti cenzuru, oštar rez i sprečiti vas, da pristupite sopstvenoj prošlosti i svojim uspomenama kao nečem intimnom, svom. To je svesno napravljena namera, da pored ostalog, rešavate pitanje između Srbije i Crne Gore, koje je jedno od najžalosnijih pitanja. Sa druge strane namera je naterati ljude da ne budu ono što jesu, već da budu nešto drugo. Reč je o nekoj vrsti bolesnog uma, koji pronalazi način, da svoje političke ciljeve sprovede u delo - kazao je Jerkov. - Vrlo mirno bih prihvatio kada bi građani samoinicijativno, zahvaljujući civilizacijskom pritisku, razvojem civilizacije, prestali da pišu ćirilicu jer im to odgovara. Ali ovo nije razvoj istorijskih odnosa i relacija. Ovo je zločin koji se sistematski sprovodi nad jednim domenom kulturnog identiteta.


PROČITAJTE JOŠ: "Neven" pripao Vesni Aleksić

VLADUŠIĆ: ZALAGANjE ZA ŽIVOT

POLITIZACIJA pisma je moguća baš zato što pismo nije samo skup znakova. Zato je književna imaginacija jako važna, jer nam pruža mogućnost da čulno doživimo simboličku komponentu nekog pisma - smatra književnik i profesor Slobodan Vladušić. - Pismo se ne menja jer neko odluči da ga promeni. Promena pisma je uvek posledica delovanja određenih sila i promena se vrši direktno, ili putem posrednika. Simbolički, smisao ćirilice bi bio zalaganje za život nasuprot izumiranju.