SA najpre četiri antologije jugoslovenske književnosti, a zatim i pet antologijskih izbora srpske proze, svih devet knjiga na engleskom jeziku, Branko Mikašinović se potvrdio kao najrevnosniji i najplodniji promoter naše pisane reči na engleskom govornom području. Ovaj slavista srpskog porekla bio je predavač na prestižnom Ruzvelt univerzitetu u Čikagu, a radio je i kao novinar u srpskoj redakciji Glasa Amerike.

Šezdesetih godina otišao je kod tetke u Čikago, počeo studije računovodstva, a onda se okrenuo slavistici. Kao mlad često je obilazio knjižare i bio začuđen da nema gotovo nijedne srpske knjige.

- Izuzetak je bila antologija Pavla Popovića iz 1921., što me podstaklo da se i sam oprobam kao antologičar. Imao sam neverovatnu sreću što je moju ideju odmah prihvatio Džek Stajnberg, vlasnik vrlo ugledne njujorške izdavačke kuće "Tver", pa je tako najpre objavljena serija izbora književnosti sada bivše zemlje - kaže Mikašinović za "Novosti". - Posle raspada Jugoslavije okrenuo sam se srpskoj prozi i za poslednjih pet godina izašlo je u mom izboru pet antologija: "Fantastična srpska proza", "Odabrane srpske drame" (zajedno sa Dejanom Stojanovićem), "Srpska satira i aforizmi", "Odabrane srpske komedije" i ovog leta "Velike srpske kratke priče".

Najnoviji izbor sadrži 28 priča od isto toliko autora iz 19. i 20. veka, od kojih su najstariji Stjepan Mitrov Ljubiša i Milovan Glišić, a najmlađi Goran Petrović i Aleksandar Gatalica. Mikašinović kaže da je birao priče koje imaju univerzalna značenja i domete, i objašnjava:

PROČITAJTE JOŠ - Sabrana dela srpskog pisca na engleskom!


- Jedino oni koji dugo žive u SAD mogu da shvate kakva su interesovanja tamošnjih ljubitelja knjige. Sigurno je da će im biti malo teže da shvate naše priče iz 19. veka, jer kazuju o specifičnom patrijarhalnom životu, ali sam siguran da će uživati u prozaistima 20. veka. Priče Andrića, Pavića, Pekića, Kiša, Vitezovića... Mogu da se nose sa najboljim ostvarenjima ovog žanra u svetu.

Na pitanje koliko su naše knjige i pisci zapaženi na engleskom govornom području, Mikašinović kaže da u tom pogledu možemo biti sasvim zadovoljni:

- Sve je počelo sa Ivom Andrićem koji je srpskoj književnosti otvorio velika vrata u Americi. Izuzetan uspeh postigao je zatim Milorad Pavić, čiji je "Hazarski rečnik" bio veliki hit i dočekan ogromnim pohvalama. Odlično su prihvaćene i knjige Borislava Pekića i Danila Kiša, a poslednjih godina u prvom planu je Zoran Živković, čiji je uspeh više nego impresivan. Najugledniji listovi nazivaju ga "novim Borhesom" i "jednim od najvizionarnijih pisaca fikcije na svetu", autor koji "stvara čudne univerzume".

Pričajući nam šta je najaktuelnije i najzanimljivije u američkoj književnoj produkciji, sagovornik ukazuje na ogroman uspeh romana Inland, čija je autorka Tea Olbreht (Tea Barjaktarević).


PROČITAJTE JOŠ - DA NAS SVET BOLjE RAZUME: Matica srpska pokrenula časopise na engleskom jeziku

BEOGRADSKI MEĐUNARODNI SUSRETI PISACA

ANTOLOGIJA "Velike srpske kratke priče" Branka Mikašinovića biće predstavljena u podne u Narodnoj biblioteci Srbije, u okviru proširenog programa 56. Međunarodnog susreta pisaca koji će se održati od 19. do 23. septembra. Na skupu će učestvovati 24 pisca iz 17 zemalja.

Bogat program ove manifestacije u ponedeljak su na konferenciji za medije u UKS predstavili Milovan Vitezović, Aleksandar Petrov, Vidak M. Maslovarić i Miljurko Vukadinović. U sredu, u svečanoj sali UKS, biće otkriveni bareljefi u bronzi sa likovima Svetog Save, Vuka Karadžića i Petra Petrovića Njegoša, autora vajara i pisca Mirka Mrkića Ostroškog. Bareljefe će otkriti Vladan Vukosavljević, ministar kulture i Milovan Vitezović, predsednik UKS. Istog dana biće održan miting pisaca sa Kosova i Metohije, a svečano otvaranje Susreta zakazano je za 20. septembar, u 10 časova u Narodnoj biblioteci Srbije.