PRVA predstava u ambijentalnom prostoru "Luke Beograd" večeras je na repertoaru 53. Bitefa: projekat "Nemoralne priče - 1. deo: Kuća majka" rad je poznate francuske konceptualne umetnice i performerke (sa cirkuskim iskustvom) Fije Menar.

Pročitajte još: POZORIŠNA KRITIKA 53. BITEF; Eden fon Horvat: "Mladež bez Boga"

Performans-instalacija nastala je u saradnji sa Žan-Likom Božolom i po narudžbini jedne od najvećih evropskih likovnih manifestacija "Dokumenta". Menarova, kako se najavljuje, sama na sceni i u gotovo prirodnoj veličini stvara konstrukciju od kartona, "antički grad" koji će ubrzo po završetku, natopljen vodom, početi da propada.

Zanimljivo je da je Menarova (1971) sa dvadeset godina počela da se upoznaje sa izvođačkim umetnostima (plesom, pantomimom, glumom i žongliranjem), a ubrzo je osnovala sopstvenu trupu čiji je umetnički moto "Ne nove stvari, već na nov način"...

Pročitajte još: Branka Petrić: "Balkanski špijun" je remek-delo

Vaš performans bavi se raspadom zapadne civilizacije. Da li i karton koji koristite govori o njenoj slabosti i krtosti?

- Da, biram karton ili papir, zato što je to običan materijal koji svi znaju. Svi su u nekom trenutku njime eksperimentisali, a za mene je to važan način da se iskaže empatija. Iako deluje jako, karton je u stvari slab. Tako da kada počne da pada kiša, znate šta će se desiti.

* Za simbol civilizacije odabrali ste antički hram, zašto ga gradite potpuno sami? Da li je čovek uvek usamljen u stvaranju?

- Biti sam na sceni je proces empatije. U tih sat i po projektujete sopstveno telo u ovom činu. U našoj civilizaciji, mit boga stvaraoca je važan. Ja zamislim figuru boga, ona deluje kao Atina pankerka koja gradi sigurnu kuću, novi Partenon! Ali Partenon od kartona koji nije u stanju da se odupre klimatskim promenama!


* Tek što ste završili vaše delo, počinje kiša. Ipak, publika (ali ni vi sami) ne reaguje. Poručujete li time da sve propada na naše oči, ili da smo nemoćni da se suprotstavimo?

- Za mene je važno da napravim nedidaktičku predstavu. Možete konkretno da imate različite interpretacije ove predstave, ali sam sigurna da ćete se na kraju osetiti uznemireno, ili ćete biti ganuti. Shvatate da se nalazimo u projekciji sopstvene nostalgije, ali i da smo u pozorištu: postoji "peti zid" i niko ne želi da ga sruši. Međutim, kada počne kiša, sigurna sam da publika zna šta sledi. Koristim ovo kako bih govorila o našoj pasivnosti. Jer, biramo da čekamo i da posmatramo katastrofu umesto da menjamo naše uslove života.

* Ovo je prvi deo vaših "Nemoralnih priča", šta je sledeće?

- Projekat "Nemoralne priče" je trilogija. Naziv drugog dela je "Otac hram" i u njemu ja odlučujem da gradim kulu nalik na Vavilonsku kulu, od gipsa. Poslednji deo, "Zabranjeni sastanak", zamišljen je tako da publika bude na sceni zajedno sa mnom u impresivnom smogu... Cela trilogija trebalo bi da bude urađena 2021. Nadam se!

SIGURNA KUĆA

I KUĆA i majka imaju iskonsku, zaštitničku ulogu u našim životima. U kom smislu je između njih znak jednakosti?

- Majčina utroba je prva i jedinstvena sigurna kuća! Francuski pesnik po imenu Lui Kalafert rekao je da je "najlepših devet meseci, u materici!" Razmišljam kao on, najbolja kuća bila je u telu, na 37 stepeni. I planeta Zemlja je bila naša kuća. Ali, sad?