U BRAZILSKOJ predstavi "O mesu i betonu" (koreografija Lusijana Lara) večeras će publika 53. Bitefa biti pozvana da uđe na scenu pod maskama napravljenim od papirnatih kesa i tako se uključi u igru: telo, ponašanje, odnosi prema drugima (ali i samom sebi) deo su dramaturgije ove predstave.

Pročitajte još: Radovan Vujović: Naš narod vode inat, hrabrost i humor

* Prvi put ste u Beogradu, koliko znate o našem festivalu i zemlji u koju dolazite?

- Velika nam je čast što smo pozvani da učestvujemo na Bitefu. Značaj ovog izuzetnog festivala u Evropi, njegova dugovečnost i kulturološka uloga na međunarodnoj sceni izvođačkih umetnosti su inspirativni i jedinstveni. Takođe, znamo za renomirane svetske umetnike koji su počeli svoje uticajne karijere baš na ovom festivalu, poput Pine Bauš.

* Već sam naziv vaše trupe ("Anti status kvo") neka je vrsta stava, pobune protiv postojećeg stanja stvari?

- Da, to je definitivno neka vrsta stava! Naša utopija je da smo protiv svih svesnih ili nesvesnih pojava kojima se žele uspostaviti rigidni standardi percepcije i normativnog razmišljanja. Želja nam je da se održimo u pokretu, menjajući i ispitujući naš način razmišljanja, opažajući i poimajući stvarnost.

* Po čemu su umetnička sredstva plesnog teatra snažnija i "ubojitija" od reči, odnosno verbalnog pozorišta?

- Ne mislim da je bilo koja vrsta umetnosti snažnija od drugih, to sve zavisi od vrste doživljaja koji želite da napravite. Ipak, prisustvo osobe naspram vas, bez ičega između, deljenje istog trenutka u prostoru i vremenu, ima veoma snažan uticaj na mene. Empatija, emotivno suočavanje i čula deluju na veoma specifičan način, kako u plesnom teatru, tako i u verbalnom pozorištu. Razlika između njih je, možda, u tome što smo mi veoma "pričljivo društvo" u svakodnevnom životu. S druge strane, telo je zapostavljeno i pretrpelo je razne vrste ugnjetavanja...

EMOTIVNO SUOČAVANjE - PREDSTAVA "O mesu i betonu" je emotivno suočavanje. Poziv da se u potpunosti zaroni i aktivno učestvuje u doživljaju koji istražuje stanje čoveka iz ugla tela. Na granici savremenog plesa, izvođačke umetnosti, vizuelnih umetnosti i društvenog eksperimenta, ona postavlja pitanja o životu u zajednici u velikim, urbanim centrima, i o tome kako trenutna ekonomska situacija oblikuje naše ponašanje - objašnjava Lusijana Lara.

* Vaša predstava "O mesu i betonu" govori o raspadu savremenog sveta i, čini se, ogoljenim krajnostima: živom, mekom i ranjivom na jednoj i hladnom, tvrdom i neuništivom, na drugoj strani?

- Naš generalni osećaj je da je svet polarizovan jer nam je jednostavnije da to tako shvatimo, a zapravo znamo da je sve mnogo složenije. "O mesu i betonu" više govori o toj kompleksnosti od koje smo mi satkani. Nas čine trenuci sa obe strane ekstrema, i jedni i drugi sa svojim manama i vrlinama. Međutim, postoje i trenuci između. Obično je to razmišljanje, statično ponašanje i odsustvo energije. Dakle, ono što je važnije, predstava je apokaliptična zato što se čini da smo zatočeni u našem načinu života.

* Projekti vaše kompanije imaju jako, energetsko dejstvo na gledaoca kao pojedinca. Na koji način to postižete?

- Možda zahvaljujući nekim strategijama, kao što je promena odnosa sa izvedbenim prostorom, razbijanje hijerarhije između izvođača i članova publike, odstupanje od uobičajenog shvatanja toga ko je izvođač a ko glumac, poigravanje kontekstom i življenje predstave umesto njenog tumačenja.


SRBI SU EVROPSKI BRAZILCI

- ISTORIJA vaše zemlje ima neke sličnosti sa brazilskim iskustvom u prošlosti: sposobnost za obnovu i kulturološki otpor posle velikog broja invazija i sukoba u dugom vremenskom periodu. To je zaista inspirativno i ispunjava moje srce nadom. Beograd je jedan od najstarijih gradova na svetu, bogate prošlosti. Radujemo se što ćemo ga upoznati. Čuli smo i da su Srbi evropski Brazilci, da imamo neke sličnosti u načinu na koji se hvatamo ukoštac sa životom i razmišljamo - energično i s lakoćom.