ILUSTRATOR Dobrosav Bob Živković (1962) već tri decenije sarađuje sa "Kreativnim centrom", koji je suorganizator retrospektivne izložbe njegovih radova u Salonu Muzeja primenjene umetnosti. Više od 500 radova koje je Bob stvorio tokom proteklih 37 godina biće pred posetiocima do 23. oktobra, uz knjigu "Basna o Bobu" Jasminke Petrović, koju je on ilustrovao, i monografiju koja nosi njegovo ime.

- Pre Simeona Marinkovića i "Kreativnog centra" crtao sam samo fantastiku i monstrume. Nisam imao predstavu o tome šta bih ozbiljno radio u životu. Ne verujem da mi je bila potrebna bilo kakva druga motivacija osim Simeonove vizije da promeni svet. Naravno, pošto sam tvrdoglav, lenj i spor trebalo je da prođe neko vreme dok nisam shvatio koliko je bitna njegova ideja - objašnjava, za "Novosti", Živković.

Prvi naslov "Kreativnog centra" bila je Marinkovićeva slikovnica "Mačka", koju je upravo Bob ilustrovao. Povodom 30 godina postojanja ove kuće nacrtao je logo pod sloganom "Evo dobre knjige!"

- Uspeo sam da postanem njihov zaštitni znak na prvim knjigama. Sada, posle milion knjiga, oni su postali mnogo veći od mene. Sa "Kreativnim centrom" danas radi armija ilustratora i pisaca, jednako dobrih ili i boljih od mene. Sada mogu da prođem kao maskota ili kao predak.

Za njih je ilustrovao više od stotinu knjiga, a tvrdi da su podjednak izazov bili i nabildovani mafijaši i krupnooki mališani:

- U "Kreativnom" sam se učio da crtam - niti sam nabildovan (mada priznajem da pomalo tako delujem), niti imam krupne oči. Svako novo delo mi je bilo nešto sasvim drugačije nego dotad, pa sam uživao otkrivajući te svetove i pokušavajući da uradim nešto što je primereno.


“Da pukneš od monstruma“

Ilustrovanje teksta Živković opisuje kao bilo koji razgovor između dvojice prijatelja:

- Pisac kaže nešto, pokrene temu sa "Jao, šta sam ja video u gradu!", a vi, naravno, crtežom odgovorite "Nije to ništa... Da znaš samo šta sam JA VIDEO". Pa se tako siti ispričamo, jedan drugog zabavljajući, prekidajući, nadmećući se u tome ko će biti zanimljiviji. Srećom, ja sam Srbin, a mi se u sve razumemo, pa koja god tema da je u pitanju - imam šta da crtežom kažem i dodam.

Živković ističe da je ilustracija užasno važna ljudima:

- Od pećine Altamire, gde su preistorijski ljudi crtali konje, krave, nosoroge i ostale domaće životinje, pa preko fresaka po našim crkvama, divnih, rukom ilustrovanih knjiga srednjeg veka - crtež je oduvek bio jedan od načina na koje smo prenosili poruku, na koje smo decu uvodili u život. Jesam rastao s nekim knjigama bez crteža, ali možda sam samo bio baksuz.

Ipak, već 57 godina Živković uspeva da bude dete, a tvrdi da njegova supermoć leži u tome što ume da nađe najbolje ljude i da se njima okruži:

- Lako je biti dete kad neko pazi na tebe. Paze da li sam obukao iste patike, da ne ozebem, da li su mi plaćeni računi i porez, da li sam jeo, da li sam završio knjigu, da li sam odgovorio na pitanja "Novosti". Ja se samo igram. Crtkam nešto - kaže Živković ističući da političare, na primer, retko crta. - Sa zelenim monstrumima lakše ćemo izaći na kraj. Nisam neki borac - nemam ja jače oružje od smeha! Srećom, koliko ja znam, Zlo se smeha boji.