MNOGI su u Srbiji dodelu Nobelove nagrade Peteru Handkeu dočekali kao namirenje pravde. Jer, ovaj austrijski pisac bio je uskraćen za mnoga priznanja i izložen žestokoj kritici intelektualnih i drugih elita sa Zapada, upravo zbog nedvosmislene podrške našem narodu u vreme ratova devedesetih, a posebno tokom i posle bombardovanja Srbije (zbog koga je govorio da ima gađenje prema ljudskoj vrsti) i ulaska NATO trupa na Kosovo.

I Bihnerovu nagradu je vratio u znak protesta zbog bombardovanja. Kada su se protiv njega podigli čelnici Diseldorfa i ini nemački umetnici i intelektualci, tvrdeći da je neprikladan za nagradu "Hajnrih Hajne", jer je posećivao Radovana Karadžića i bio na sahrani Slobodana Miloševića, i to priznanje je vratio. Od novčanog dela Ibzenove nagrade (koju smatraju ekvivalentom "Nobela", za dramsku literaturu), pre četiri godine, 50.000 evra donirao je za decu u Velikoj Hoči, u Metohiji.

- Trostruko sam srećan - kaže, za "Novosti", akademik Milovan Danojlić. - Nagrađen je sjajan pisac, požrtvovani prijatelj našeg naroda i moj lični prijatelj. Trudio sam se koliko sam mogao da mu iskažem našu zajedničku zahvalnost. Pre petnaestak godina sam mu uručio skromno priznanje iz Fonda Živka Topalovića. Svečana dodela obavljena je u pariskom ateljeu Petra Omčikusa. U Francuskoj komediji to nije bilo moguće, pošto su mu tamo skinuli jedan komad sa repertoara zbog solidarisanja sa našim oklevetanim narodom. Potom sam ga predložio za inostranog člana SANU i za nosioca Zlatnog krsta kneza Lazara. Oba predloga su prihvaćena: na tajnom glasanju u Akademiji, dobio je najveći broj glasova. Bravo Petre, izdržao si, a i mi smo s tobom izdržali.

Pročitajte još - Nobel za Petera Handkea: Pobedila je književnost

Da i među zapadnim piscima ima onih koji su smatrali da mu zbog izuzetnog književnog rada, kako dramskog, tako i proznog, pripada Nobelova nagrada, možda najbolje govori izjava Elfride Jelinek, kada je pre 15 godina postala laureat najvišeg priznanja:

- Na listi književnika koji su pre mene zaslužili "Nobela" bila su najmanje dvojica Austrijanaca. To su Tomas Bernhard i Peter Handke, dvojica naših velikih klasika. Kako je Bernhard, nažalost, prerano preminuo, ova nagrada je s punim pravom čekala na Handkea, koji je po mom ličnom redosledu, ali ne samo mome, to priznanje zavredeo pre mene.

Nobelova nagrada nije iznenadila ni dugodišnjeg prevodioca Handkeovih dela na srpski i njegovog velikog prijatelja Žarka Radakovića. Iz godine u godinu, kako kaže, Handkeovi poštovaoci u Nemačkoj ovo priznanje, ne bez osnova, priželjkuju.

- Početkom devedesetih, kako mi je pričao njegov izdavač, dva puta je bio u najužem izboru - priča nam Radaković. - A onda, 1997, koplja su se lomila između Harolda Pintera i njega. Članovi komiteta nisu mogli da se dogovore, pa je priznanje pripalo italijanskom dramskom piscu Dariju Fou.

Reditelj Ljubiša Ristić, još jedan srpski prijatelj Petera Handkea, u šali mu je predlagao da se deklariše kao slovenački pisac, jer će tako lakše dobiti Nobelovu nagradu.

- Fantastično je što je napokon dobio "Nobela" - kaže Ristić za "Novosti". - U svetu se mnogo bolje zna ko je Handke kao umetnik. Kod nas se on svodi samo na prijatelja srpskog naroda, a malo ko je upoznat sa tim da je on, posle smrti Harolda Pintera, najveći živi dramski pisac, i najveći svetski pisac uopšte. To što jedan takav književnik razume svet u kome živi i podržava naš narod, samo je jedan plus pride. Pored toga što je veliki prijatelj Srba, on je najveći Jugosloven od svih nas, jer to se ne isključuje.

Kada je bio gradski sekretar za kultutru, Vladan Vukosavljević je predložio Petera Handkea za počasnog građanina Beograda (2014), a kao ministar kulture i informisanja, pre dve godine ugostio ga je na skupu "Beogradski kontrapunkt":

- Handke je najveći živi pisac nemačkog jezika, ali i nemačke književnosti uopšte, koji je izuzetno značajan i za globalnu kulturu. Nobelova nagrada je tako otišla u prave ruke, ali rekao bih sa velikim zakašnjenjem. Zaobilazila ga je do sada pre svega zbog njegove naklonosti prema srpskom narodu, njegovoj istoriji i kulturi. Imati jednu takvu veličinu na svojoj strani velika je počast - zaključuje ministar Vukosavljević, napominjući da je za našu kulturu od velikog značaja često prisustvo ovoga pisca u Srbiji, koji je u toku sa svim kulturnim i umetničkim događanjima kod nas.

Reditelj Mladen Materić, koji je trenutno u Tuluzu, čim je saznao za nagradu pozvao je svog prijatelja:

- Kada je čuo da je postao nobelovac, otišao je u šumu da se prošeta - otkrio nam je Materić. - Ta nagrada bila mu je uskraćena i odlagana unedogled zbog njegovog stava prema Srbima devedesetih, zbog onoga u šta je verovao da je istina, i bio u pravu. Ovo je sada kao ispravka. Ako im je stalo do toga da ta nagrada bude tako važna i vredna kao što bi trebalo da jeste, i da bude zaista književna, onda je, nadajmo se, ovo, verovatno, povratak na taj put.

Od kada je sredinom devedesetih objavio putopisni esej "Zimsko putovanje do reka Dunava, Save, Morave i Drine ili Pravda za Srbiju", koji je pokrenuo lavinu negativnih osećanja na Zapadu, ali i toplinu sa kojom ga je primao naš običan narod, Peter Handke se često vraćao u naše krajeve. Govorio je da u Srbiji i Republici Srpskoj živi istinska Evropa, tradicija od Platona, Sokrata, Sofokla, Homera, čistota koja traje dve hiljade godina.