Karijera Nataše Ninković neraskidivi je deo onog esencijalnog što dramska umetnost predstavlja, ne samo na određenom podneblju, već generalno, u doživljaju, poimanju, trajanju. Njen uspeh je neosporan. Njena popularnost, za mnoge intrigantna, za nju je usputna. Ono najvažnije, dar, gluma, emocija, deo su njenih očiju. Iz njih polazi sve! Ekspresija, habitus, pokret, tragičnost, komičnost, pun kadar, otvorena scena, i pre svega, istina. Ponekad, njena gluma traži tišinu. Ućutkuje aplauze. Dopušta licu da izrazi sve. I reči koje se ne čuju. Njihov odjek, u realnom životu, donosimo u redovima koji slede.

* Šta danas pulsira umetničkim krvotokom u ovoj zemlji, u pozorištima, među glumcima, publikom, na filmskim trakama?

- Ono što nam sigurno ne manjka jeste energija, uprkos svemu. Ona je neprocenjiva, ali i nedovoljna da bismo pokretali i stvarali ozbiljne stvari. Ne bih rekla ni da je problem novac, jer i kada se nabavi, retko, ali se dešava, nekako nam ne uspeva da se pomerimo dalje od lokalnog, eventualno zakačimo region. Mislim da smo nedosledni u svom stvaralačkom porivu, koji postoji, ali uvek pravimo kompromise, kalkulišemo i takav bude i rezultat. Postoje pojedinci u svim oblastima koji se ističu i istrajavaju. Mene lično raduju i pokreću pojedini ljudi u mojoj profesiji. Neki su prijatelji, a neki samo kolege, ali s velikim darom. Pokreće me dobra literatura, dobra publika, moja sopstvena potreba da stvaram, ali i razmena mišljenja koja može biti vrlo inspirativna.


PROČITAJTE JOŠ:
Stiže film o Diani Budisavljević

* Vaš umetnički izraz je autentičan i specifičan, a odabir uloga kompleksan i pažljivo biran. Koliko to jesu neke od smernica na vašem putu, kako biste uvek ostali dosledni sebi, svom trajanju i svom poimanju glume?

- Trudim da slušam sebe i da pratim svoje potrebe. Nekad se oslonim na razum, češće na srce i stomak. Ponekad, i pod nekim uticajem, uradim nešto i ne ispadne loše. Nedavno je jedan moj dragi kolega rekao: "Šta je danas uspeh u Srbiji - ništa! Šta je neuspeh - ništa! Onda, radi ono što želiš." Mene je ta "istina" pokolebala, zamislila sam se i često je se setim. Ali, moj odgovor bi ipak bio da je dovoljno što ja znam šta je za mene uspeh ili neuspeh. Ne treba mi Srbija! To mi je parametar.

* U čemu ste se najviše promenili od trenutka kada je vaša gluma dobila zasluženo mesto i šta su vam donele lična i profesionalna zrelost?

- Mi, glumci, nikada nismo dovoljno zreli. Taman kad pomisliš da jesi, sačeka te neka detinjasta reakcija iza ugla, ali ne dozvoljavam da mi neko, bez obzira na trendove koji se menjaju, zamagljuje oči i suštinu, da me laže. Može, ako je vrhunski u tome, ali da uvek nazovemo stvari pravim imenima. Otvorenija sam za drugačije puteve, izraze i mišljenja, samo ako iza toga osetim nečiju istinsku potrebu. Čak i uživam u toj različitosti i tražim da je vidim, jer to na lep način i mene oplemenjuje. I nemam više stomak za pretencioznost, bolesnu ambiciju, lenjost i zatvorenost.

* Često pomerate sopstvene granice u pogledu repertoara i karaktera koje tumačite. Rizikujete hrabro.

- Možda bismo se mi i više pomerali da sami povlačimo konce. Mi smo ipak ti koji treba da budu izabrani, koji čekaju da im se nešto da. Onda, od tog ponuđenog pokušavam da uzmem nešto, gde pomislim da mogu da napravim neki korak dalje. Mislim da mi nedostaje još hrabrosti i smelosti. Zavisi šta je parametar. Bilo je situacija kad sam odbijala dobre uloge, jer sam mislila da više nemam šta da pokažem, sem da se ponavljam, a prihvatala neke manje, gde sam verovala da mogu nešto da pokrenem. U tom smislu, mislim da nisam ušla u "kalup".

Foto Petar Đorđević

* Koliko je važno što Nataša Ninković glumica nije "uništila" Natašu Ninković ženu, majku, suprugu, prijateljicu?

- Ne mogu tako da mislim o sebi, u trećem licu. Nije "biti glumica" karakterna osobina, već profesija, specifična, ali ipak profesija jedne majke, žene, ćerke, prijateljice. Daleko sam od staložene, nažalost. Jednog dana, kad budem potpuno zrela, nadam se da će me krasiti taj epitet.

* Ponekad delujete daleko, često tajanstveno. Kakav je taj unutrašnji svet koji vas čini takvom kakva jeste? Vaš senzibilitet, habitus, karakter.

- Naprotiv, mislim da sam "otvorena knjiga", da mi se sve vidi na licu i u očima. Mene razne stvari interesuju, i dosta uspevam da zadovoljim svoju radoznalost na raznim poljima. Tako da, postoji moj intenzivan unutrašnji svet, koji često delim sa onima koje to interesuje.

PROČITAJTE JOŠ: Velike priče spojene od malih stvari

* Gde odlaze vaše tuge i šta vam donosi takvo oslobođenje?

- Često dodirnem dno u emotivnom smislu, pa onda polako, iznova - preporod! Mislim da sam jako otvorena ka pozitivnom mišljenju, lepoti uopšte, i umem da joj se prepustim, gde god da je nađem - u rečima, slici, zvuku, dodiru, ljubavi. I to sve zaleči ili izbriše ono što treba.

Foto Nebojša Babić



* S druge strane, nosite izrazitu blagost, osmeh, srdačnost, vedrinu. Koliko su te odlike pored datosti i lični izbor, a samim tim i osnov sreće i zadovoljstva?

- Ovo ću da uokvirim, pa da pokažem mojim bliskim ljudima kad mi kažu da sam preoštra, prejaka i impulsivna.

* Daleko od scene i kamere, gde nalazite utočište, sigurnost i mir?

- U porodici, prijateljima, prirodi i umetnosti.

ULOGA U "JASENOVCU"

* Šta je izvesno na profesionalnom planu u budućnosti?

- Nakon oktobarske premijere predstave "Selestina" u JDP-u, čekam prikazivanje serija "Senke nad Balkanom" i "Ubice mog oca", a početkom decembra premijeru filma "Ajvar". Dakle, ubiram plodove minulog rada, dok se u novembru spremam za "Jasenovac" u režiji Gage Antonijevića.