KNjIŽEVNI Mediteranac, kako za sebe voli da kaže, Nikola Malović napisao je deset knjiga i dobio isto toliko književnih nagrada. Jedan od osnivača danas vodeće književne Grupe P-70 će na predstojećem sajmu knjiga sa Vladimirom Kecmanovićem, Slobodanom Vladušićem, Dejanom Stojiljkovićem i Markom Krstićem proslaviti deceniju njenog postojanja.

Malović je poznat po romanima "Lutajući Bokelj" i "Jedro nade" i kao osnivač hercegnovske knjižare i izdavačke kuće "So". A, uskoro izlazi njegov novi roman "Galeb koji se smeje - roman za decu i odrasle".

- To je alegorijski roman - kaže Malović za "Novosti". - Govori o vremenu u koje smo uronjeni i o talasima koji dolaze. Glavni junak je galeb Simon koji će nam pokazati svet u kome je moguće da se na ostrvu Mamula, nekadašnjem zloglasnom logoru, sada gradi luksuzni turistički rizort. Imaćemo nautičku istoriju, s moreplovcima, imaćemo ekologiju, imaćemo ljubavnu priču, imaćemo bajku - ilustrovanu dvema mapama, jednim pečatom i sa čak 59 fotografija Boke kotorske - najlepšeg zaliva na svetu. Roman je u štampi, tako da očekujem da ću ga potpisivati na Sajmu.

* Definišete sebe kao srpskog obalnog pisca?

- Da, između ostalog i zato što se trudim da u romanima oneobičenu Boku kotorsku uvek prikazujem kao teatrum mundi, kao sliku sveta. Biti definicijom srpski obalni pisac znači u neku ruku biti svetionik, znači pisati na maternjem jeziku sa rubnog, upravo mediteranskog prostora. U vremenima kada je Srbija postala zemlja omeđena samo kopnom, držim da je veoma važno da srpska književnost bude konektovana s tradicijom tako što će neko stalno držati prst u moru. Jer tada si, kaže poslovica, povezan sa celim svetom.

Pročitajte još - Nikola Malović: Književnosti nema bez Boga, ljubavi i smrti

* Da li i dalje mislite da je biti srpski pisac u Crnoj Gori isto kao pucati sebi u ruku?

- Sve manje sebe vidim čak i u odgovorima koji u sebi imaju Crnu Goru. Ja sam Bokelj, i to posebno Crna Gora sve češće treba da ima na umu. Uzela mi je sve na čemu sam profesionalno mogao da izgradim budućnost, i struku, i jezik, i pismo. Ali mi je i pomogla. Budućnost nikoga od nas neće pitati kakve smo prepreke imali na životnom putu, nego što smo uradili uprkos njima.

* Autor ste verovatno najkomentarisanije rečenice u savremenoj srpskoj književnosti, one iz romana "Lutajući Bokelj": "Još uvijek mislim na srpskom". Nije li ona pomogla da dođete do armije uticajnih čitalaca?

- Mislim da sam do mora čitalaca došao tekstom koji sledi nakon te prve najkomentarisanije rečenice.

* Otkud vam hrabrosti da se borite za očuvanje srpskog identiteta u Boki kotorskoj?

- Ne doživljavam sebe kao naročito hrabrog čoveka. Naprosto živim radeći najbolje što znam ono u čemu sam dobar. Igrom prilika to samo štrči od proseka i doživljava se kao hrabrost.

DVAPUT GORE * A KO su, po vašem mišljenju, Srbi koji su najviše zadužili naš narod, osim Tesle, Pupina i Đokovića? - Prvi nakon ove trojice su roditelji koji svakog dana rade na tome da im deca ostanu i spasu ovu zemlju - kaže Malović. - Tamo gde je bolje, tamo je dvaput gore. Jedan će uspeti, devet neće. Tesla, Pupin i Đoković za mene nisu izdajice zato što su otišli, a otišli su zato što ovde ne bi mogli da budu Tesla, Pupin i Đoković. Mi svi ostali možemo, i hajde da pokažemo kako samo kompletni idioti ne znaju da znalački poslože kocke boljeg života.

* Mogu li se politički korektni umetnici zvati umetnicima?

- Ne. To su umiljata, no gadna jagnjad bliska raznim izvorima finansiranja. Politički korektna umetnost se dodvorava sponzorima, i urinira, umesto da poji čitaoce, gledaoce, ili slušaoce. Umetnost mora da je istinita. Umetnosti nema bez stava, bez obzira na cenu, umetnosti nema bez mu...

* Šta je presudilo da u nizu vaših interesovanja književnost odnese pobedu?

- To što ne bih mogao da dobacim do muzike. Tako je mislio i Pavić. Književnost je na drugom mestu, slikarstvo na trećem.

Pročitajte još - Nikola Malović: Pogled na more, to je pitanje nacionalnog ponosa

* Crna Gora se pridružila sankcijama Rusiji, priznala Kosovo, iako verovatno većina stanovništva nije bila za to. Koliki je uticaj Zapada na politička događanja u Crnoj Gori i koliko Crna Gora stvarno vodi nezavisnu politiku?

- Crna Gora, kao ni Kosovo, nema spoljnu politiku. Nju joj drugi kroje.

* Kuda ide crnogorsko društvo?

- Kao što se svemir sve više širi, tako se i Crna Gora sve brže odvaja od Srbije. Na putu "u tri lepe".

* Kako vam danas izgleda Srbija?

- Potpuno razvaljeno. Da je Crna Gora i ostala u državnoj zajednici, to više ne bi imalo smisla. Ko nas je razbijao, nije dangubio.

* Šta još truje vremena u koja smo uronjeni, osim, kako ste ranije kazivali, brzine i sve prisutnije NVO edukacije?

- Nedostatak operativne političke misli. Naš narod je postao apatičan, krotak i bezidejan. To nije u duhu našeg slobodarskog naroda. Jedan od razloga zašto je to tako može se pronaći svakog dana na trafici kada se uporede mahom isti trovački naslovi u svim dnevnim novinama.

* Mislite li da je živeti u kraju kakva je Boka kotorska, privilegija za pisca?

- Ivo Andrić ništa vredno spomena nije napisao u kući s pogledom na ulaz u zaliv. Njegov esej o Njegoševim mladim danima, tokom školovanja u Herceg Novom, zaostaje za Andrićevim drugim esejima. Boka nije privilegija za pisca, jer je more živi fluid koji otima vitalne misli. Teško se na moru piše o moru. Čini mi se da sam uspeo da progovorim autohtonim slikama, ukusima i mirisima jer ih kao 325 godina star Mediteranac zaista osećam.

Pročitajte još - Malović: Crna Gora ne postoji, od 2006. imamo Montenegro, ali nije istinit

* Možete li zamisliti sebe na nekom drugom mestu?

- Život na drugom mestu? Mogao bih sebi da priuštim zimsku beogradsku rezidenciju. No pomisao da ću, ma ne daj bože, zateći Aladina koji s moje terase otire svoj tepih - demotiviše me da menjam geografiju. Herceg Novi je bio pod Turcima 100 godina. Leteći ćilimi zelene boje već se vide u plavim zenicama drevnih primoraca.