IZVINITE što stižem tačno na vreme - rekao nam je Irfan Mensur sa kojim smo se sastali ispred Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu, na čijoj je sceni odigrao neke od najznačajnijih uloga u karijeri.

Posle skoro pola veka rada i trajanja ovaj glumac ne priznaje epitet "veliki". Ipak, neke zasluge mora da prihvati - stvorio je lik legendarnog Japanca u filmu "Tesna koža", oživeo je kneza Pavla na pozorišnim daskama, režirao je uspešnu predstavu "Plava ptica", snimio je film "Pas koji je voleo vozove"... Nežnog mladića iz starih jugoslovenskih filmova s vremenom reditelji su počeli da gledaju drugačijim očima, pa danas Mensura najčešće vidimo u ulogama visoko obrazovanih intelektualaca ili, pak, kriminalaca. To je, objašnjava naš sagovornik, zbog frizure, ali i zbog godina. U novoj krimi-drami "Grupa" (nedeljom od 20.00 na RTS) tumači lik mafijaškog bosa, budući da ova serija govori o tome na koji način mladi upadaju u kandže droge i postaju dileri upetljani u mrežu kriminala.

- U ovoj priči prepoznao sam sve svoje strahove i dileme, jer sam odgajio trojicu sinova. Uvek sam imao bojazan da, bez obzira na patrijarhalno vaspitanje i časnost koje su poneli iz kuće, ne skrenu u nešto što im ne pripada. Tema me je isprovocirala da se priključim projektu ne da bih pravio karijeru, ona me više ne zanima, već sam želeo da učestvujem u nečemu što mislim da je novo - priča Mensur. - Zanimljivo je to što se u "Grupi" okupio veliki broj ljudi - nije samo jedan scenarista pisao tekst, već nekoliko njih, ne postoji jedan reditelj nego njih sedam. Takođe, prvoklasni glumci pristali su da učestvuju u njoj igrajući epizodne uloge koje im po statusu ne pripadaju. Prija mi što je napokon počelo da se razmišlja o ozbiljnim problemima. Sve u poslednjih 15 godina što se snimalo svodilo se na skečeve koji su imali cilj da zabave publiku.

* Kako ste prihvatili činjenicu da ćete se, posle skoro pet decenija karijere i desetina uloga, naći u epizodnoj roli?

- Nikada nisam delio uloge na glavne, sporedne i epizodne. Davno, jedne zore u Dubrovniku, pokojni Ljuba Tadić rekao mi je: "Sine moj, ne znam kakav sam i koliki sam glumac, ali sam sigurno odličan vučni konj." Istog trenutka shvatio sam šta je hteo da kaže - daj mi predstavu i ja ću je odigrati, a to kakav ću biti u božjim je rukama. Glumac ne može uvek da bude sjajan, mora da omaši jer to je deo ovog posla.

Pročitajte još - Irfan Mensur: Nisam pravio jugonostalgičnu predstavu

* Jedna od glavnih uloga u "Grupi" pripala je vašem nasledniku Pavlu. Zašto ste molili sina da ne krene vašim i stopama vaše bivše supruge, njegove majke Srne Lango?

- Znam koliko je teško baviti se ovim poslom i doći do imena i prezimena. Gluma je nesiguran posao. Pavle je još kao mali počeo da mašta o tome da postane glumac i bio sam očajan zbog toga. Pokušao sam da ga odvratim od te zamisli sa pričom da u glumi ima mnogo matematike, fizike i hemije, ali brzo me je "provalio". Ipak, beskrajno sam bio srećan kada je upisao fakultet, jer je sve uradio potpuno sam. Kada sam video njegove prve radove shvatio sam da u tim godinama u kojima je on sada, ja ništa nisam znao. Plakao sam od sreće što je talentovaniji od mene.

* Kako ga savetujete? Smatrate li i dalje da se samo radom može doći do uspeha?

- Sa Pavlom veoma malo razgovaram o njegovoj karijeri. Jedino na čemu insistiram je da završi fakultet. Ne možete postati ozbiljna glumačka veličina ako nemate diplomu i ako ne možete istom celog života ponosno da mašete. Apsolutno zastupam mišljenje da se samo radom može doći do uspeha. Ja sam na taj način obezbedio trajanje, ali ne kažem da je ovo što imam uspeh. Užasno se nerviram kada se čoveku koji nema nikakve veze sa fakultetom, a koji prođe kroz dva kadra, pripiše da je glumac. To je skrnavljenje profesije, lažno predstavljanje i graniči se krivičnim delom. Zašto bi neko bio glumac samo zato što voli da glumi? Sa pojmovima glumac i umetnik lako se manipuliše, a to je nedopustivo.

* Da li ste tokom karijere imali prostora da birate role ili ste češće bili primorani da ih prihvatite?

- Mogao sam da biram, ali sam ponekad birao zbog toga što nemam dovoljno nula na računu. Živim od ovog posla. Ako ne mogu da zadovoljim potrebe svojih sinova, žena koje su prošle kroz moj život, prijatelja, onda moram da snizim kriterijume. Bilo je dana kada sam bio primoran na to.

* Koja uloga vam je pomogla da sazrite kao glumac?

- Postoji nekoliko rola kojima sam potvrdio sebi da umem. To je na primer knez Pavle. Da znam da režiram potvrdio sam kada sam napravio "Plavu pticu". Ne znam da li sam odigrao životnu ulogu, a sada se bavim stvarima koje mi pružaju zadovoljstvo. Napravio sam svoju dramatizaciju Tolstojeve "Ane Karenjine". Budući da

pišem tekstove za rok i pop muziku najdraži mi je "Ulica sumnjivog heroja", koji je davnih dana otpevao Đorđe David. Veoma mi je drag film "Miris dunja", koji sam snimao u mom rodnom Sarajevu. Izdvojio bih i "Pas koji je voleo vozove". Ostavio je traga u mojoj karijeri i u jugoslovenskoj kinematografiji.

Pročitajte još - Irfan Mensur: Dičim se balkanskim "primitivizmom"

* Ipak, Japanac iz "Tesne kože" doneo vam je ogromnu popularnost.

- Koliko god da sam radio, šta god sam snimio, izgleda da sam ostao - Japanac (smeh). Tako je i Bata Stojković upamćen kao Bubuleja iz serije "Diplomci". Ali svaki put kada bi čuo da mu neko dobaci: "Bubuleja!" dobijao je nervni slom! Ja volim mog Japanca, a očigledno je da se i ljudima dopada. Kada sam pre nekoliko godina sa Branislavom Lečićem posetio Dom za nezbrinutu decu u Banjaluci otprilike 150 dečaka i devojčica dočekalo nas je na platou uz aplauz i povike: "Evo ih Japanac i Crni". Nigde nije bilo ni traga od Irfana Mensura i Branislava Lečića. To je naša sudbina.

* Koliko ste baveći se glumom otkrili pravog sebe publici?

- Tokom cele karijere bežao sam od Irfana Mensura. Divan savet dao mi je pokojni Zoran Radmilović. Rekao mi je da nikada ništa u životu neću uraditi. "Vidi kako izgledaš tako bled sa tom kosicom. Lep si momak, ali nećeš napraviti karijeru ako ne izbrišeš to što ti imaš. Irfan takav ne treba da postoji, moraš da razmišljaš o glumcu koji želiš da postaneš", kazao mi je Radmilović. U pravu je - moraš da se poništiš ako stvarno želiš da se baviš svim nijansama glume. Ima ljudi koji celog života prodaju sebe. Snimili su sto filmova sa istim frizurama, eventualno su ponekad zalepili brkove, ali ništa drugo nisu menjali. Trudio sam se da ne budem jedan od njih.

ZALjUBLjENIK U PREMIJER LIGU

OSIM što uživa da prati teniske mečeve, Mensur obožava Premijer ligu i NFL. Veliki je ljubitelj američkog fudbala, a ima još jednu strast.

- Obožavam italijansku kuhinju. Volim brzo da spremim hranu, mada ponekad kuvam i specijalitete za koje je potrebno vreme. Lički kupus i pasulj u mojoj kuhinji krčkaju se i po 24 sata - otkriva glumac.