ULAZI Raša Plaović u pozorišni bife i kaže (više od tri decenije mlađem) Dragomiru Bojaniću Gidri: "Donesi mi piće s šanka, tresu mi se ruke." Ode Gidra, ali ima i on isti problem. Kad je piće stiglo za sto, Raša mu se obrati: "Ovoliko sam i ja mogao da prospem!"

Ovom anegdotom prošle srede "začinio" je druženje penzionera u klubu Ateljea 212, Milan Caci Mihailović. Kasni na susret, jer upravo sprema novu knjigu "Uspomenar, treći deo", među čijim koricama je sabrao razne dogodovštine iza i ispred scene. A u bifeu društvo se već uveliko okupilo: glumci Saša Gruden i Aljoša Vučković (došao je s drugom Boškom iz Splita), tu su i velemajstor Ljubomir Ljubojević, voditelj Dejan Đurović, Milka Frušić i Pola Rakić (glumice Beogradskog dramskog), Tika Divjak sa RTS i Slobodan Vukšić iz "Centar filma", Nada Sanader (čuvena producentkinja Ateljea 212), bivša razvodnica Zorica Lazin, Vlada Tekić (nekadašnji organizator u Ateljeu, potom u marketingu "Večernjih novosti"), telefonistkinja Žana Jovanović... Svi oni, na neki način, baštine uspomene pod ovim krovom i jednom nedeljno dolaze na istu adresu da podele sećanja, kao i nove događaje iz svojih života. Na stolovima ratluk, pite, rolati, čaše soka i vina, domaća "orahovača".

- Dame uglavnom donose posluženje, a mi smo zaduženi za "alkoholizam" - kaže sa osmehom Caci, koji već godinama čuva od zaborava pozorišna sećanja.


PROČITAJTE JOŠ - Životna saputnica Danila Kiša za Novosti: Još nas boli njegovo odsustvo


A da je među penzionerima širok generacijski raspon, potvrđuje upravo Cacijeva uspomena: sačuvao je autogram koji je od Milke Frušić dobio u 13. godini, davne 1962. godine. On je bio dečkić, ona poznata glumica na Crvenom krstu. Danas sede za istim stolom, u istom "penzionerskom" statusu:

- Zaprepastila se kad sam pokazao autogram. Divno je, što uprkos svojim visokim godinama, redovno dolazi na susrete i svaki put nam pročita neke od svojih stihova.

Ovog puta izabrala je pesmu "Kad prođe vreme" iz jedne (od osam objavljenih) zbirki "Jutro na Kalemegdanu". Kako kaže, piše od mladosti: u autobusu, u parku, na ulici, uz banderu.


Milan Caci Mihailović i Milka Frušić

Saša Gruden (glumac, asistent reditelja, pa i direktor marketinga Ateljea 212) "spiritus movens" je današnjih okupljanja. Otkriva nam kako je sve počelo pre više od tri decenije:

- Upravnik je bio Muci Draškić, a u pozorištu slobodan dan (bez predstava) ponedeljak. Ali, pošto su se sredom održavale fudbalske utakmice, Muci je proglasio sredu slobodnim danom! Bife je oduvek bio prostor pozitivne energije. Tako su među prvima, kao penzioneri, ovde svraćali sredom Taško Načić i Bule Butković - seća se Gruden.

Saša Gruden, Ljubomir Ljubojević

Da su oni sada preuzeli obavezu "čuvanja vatre" starog Ateljea, potvrđuje i Caci:

- Održavamo kontinuitet nekadašnjeg bifea, onog iz priča. Živeo je intenzivno od ujutru do uveče. Na tako malom prostoru mogao si da sretneš Pekića, Mihiza, Kiša, Selenića, Crnčevića, ponekad Dobricu Ćosića. Bilo je to vreme kada su u naše pozorište svraćali i Sartr, Elen Stjuart, Lajoš Zilahi. U to doba nas je svuda po svetu "prodavala" Nada Sanader, koja je organizovala gostovanja. Inače, Atelje je bio poznat i po tome što nikada nije odvajao takozvano pomoćno - umetničko osoblje, za razliku od JDP u kom postoji glumački salon, a posebno prostorija za rekvizitere, dekoratere i druge. Mi smo uvek bili svesni da bez njih ni nas nema...

Dejan Đurović

Tako, ni bez Nade Sanader u svojim najplodnijim godinama nije mogao Atelje (kao ni Bitef), ali ni Dejan Đurović...

- Išli smo zajedno u drugi razred osnovne, posle rata. Bila je moja prva simpatija - kaže poznati voditelj, koji je na sceni ovog pozorišta imao i neke uloge, kao i u čuvenom filmu "Subotom uveče". Sa prvom simpatijom rado je pozirao i za naš list, a onda se izvinio društvu i požurio kod zubara.

Aljoša Vučković i Vlada Tekić

Među gostima bifea je tihi i odmereni Ljubomir Ljubojević. Iako je bio jedan od deset najboljih šahista sveta (pobedio i Garija Kasparova), skromno kaže:

- U Atelje svraćam retko, ipak, posećujem ga godinama. Ovde je mnogo ljudi koji su mi dragi - ističe Ljubojević. A na pitanje da li je "obarao ruku" s glumcima, odgovara: - Nikada s njima nisam zaigrao partiju šaha. Igraju ga među sobom... Inače, volimo se i poštujemo. Može se reći da je uvažavanje zajednička crta naše dve profesije i igre.

Među prvima, ove nedelje odlazi iz bifea Aljoša Vučković. Ima gosta, a čekaju ga kod kuće. Radoznali smo da saznamo da li kao "frišak" penzioner svraća i drugim danima u Atelje:

- Jeste li ikada videli otpravnika vozova koji, kad ode u penziju, dolazi na stanicu da gleda vozove? - odgovara sa šarmantnim osmehom poznati glumac.

Pola Rakić

POLjUBAC ZA SUSRET

- U NOVOM "Uspomenaru" zabeležio sam i jednu anegdotu sa naših penzionerskih susreta - kaže Caci Mihailović. - Jedne nedelje neko reče: "Ovog puta nema ljubljenja, vladaju virusi!" Na to će Milka Frušić: "Kako nema?! Pa mi ovde i dolazimo da bismo se ljubili!"