ISTORIČARI Jaroslav Višnjakov i Tatjana Černikov, profesori na Katedri za opštu i nacionalnu istoriju Rusije, pri Moskovaskom državnom institutu za proučavanje međunarodnih odnosa, Univerziteta Ministarstva inostranih poslova Rusije, predstavili su svoje delo "Istorija Rusije", koje je na srpskom jeziku objavila "Evoluta". Ovo naučno delo, pisano razgovetno da može da ga razume i široka publika, kod nas je, za razliku od ruskog originala, objavljeno u dva toma, objasnila je Bojana Ćebić, osnivač izdavačke kuće. Prvi deo bavi se periodom od 9. do 17. veka (od kneževine Rusije do smutnog vremena), a drugi obuhvata vladavinu dinastije Romanov, do balkanskih ratova.

Pročitajte još: Čepurin zvezda Sajma knjiga u Beogradu

Periodom preobražaja, u kojem su počeli procesi koji će imati tragičan ishod u 20. veku i uticaj na sudbinu Rusije, bavio se Višnjakov, koji je rekao:

- Taj 19. vek je počeo velikim pohodom, i zauzimanjem Pariza, nije bitan samo kao odbrana od Napoleona 1812, već je to period u kome je Rusija prihvatila opšteevropske i svetske vrednosti i postala deo evropske i svetske kulture i nauke, kojima je dala veliki doprinos. Cilj nam je da srpskim čitaocima približimo te složene etape razvoja ruske istorije.

Pročitajte još: SAJAM KNjIGA: Čitaoci traže sve od Handkea

Istorijom ruskog srednjeg veka bavila se Tatjana Černikov, sa svim njenim, kako je rekla, tragičnim i veličanstvenim događajima.

Prevodilac prvog toma Tatjana Subotin Golubović, istakla je da postoje velike razlike između ruskog i srpskog srednjeg veka, pa je bilo poteškoća pronaći odgovarajuću terminologiju, navodeći primer Novgoroda, u kome su postojali instituti, kakvih nije bilo nigde među Južnim Slovenima. Prema mišljenju Bobana Jakovljevića, prevodioca drugog toma, našoj sredini je potrebno još ovakvih knjiga, jer Srbi vole Rusiju, ali je nedovoljno poznaju.

BRUŠENjE DIPLOMATA

PREDSTAVLjAJUĆI autore profesor Aleksej Timofejev, sa Instituta za noviju istoriju Srbije, istakao je:

- Velika je Rusija, ali i njen diplomatski aparat, a svi koji ga čine prolaze kroz ruke ovih ljudi, koji im predaju istoriju tokom školovanja. (M. A. K.)


* * * * * * * * * * * * * * * * *

Nikola Malović predstavio jedinstveno delo Vaska Kostića

SVETI SAVA U SVOJOJ ZEMLjI

NE postoji mesto nastanjeno Srbima, izuzev Hilandara, gde se tako neguje kult Svetoga Save, kao što je to Boka kotorska. Ovim rečima u sredu je pisac Nikola Malović, kao izdavač (Knjižara "So" iz Herceg Novog) predstavio delo "Sveti Sava u Boki", autora Vaska Kostića, koje fotografijama i tekstovima to dokazuje. Upravo u Boki, u svojoj zemlji, 1219. Sveti Sava je osnovao Zetsku episkopiju, a odatle je polazio i na putovanja u Svetu zemlju, istakao je Malović.

Narod mu je upravo tu podigao čak osam crkava, sedam do kraja 19. i jednu u 20. veku. U ovoj knjizi su se uz slike i priče o ovim svetinjama našla i fakta vezana za prisustvo Nemanjića u Boki, za veze Svetog Save i primorja, ali i mnoge svetosavske legende, koje se pre svega odnose na ono što je tamošnji narod mučilo: nedostatak pijaće vode, bure, oluje pomorske nesreće. Pisac pogovora za ovo izdanje Mladen Stanković napravio je malo poređenje iz koga se vidi istorijska vezanost ovog kraja za svetosavski kult, u poređenju sa drugim krajevima:

- Krajem 19. veka Boka je imala sedam crkava posvećenih Svetom Savi, a nijedna nije postojala u Podgorici, Banjaluci, Nišu, koji je tada imao 15.000 stanovnika, Novom Sadu sa 45.000, Beogradu sa 60.000 žitelja - zaključio je Stanković.

Predstavljanje ovog dela na Sajmu organizovano je u okviru programa kojim se obeležava osam vekova autokefalnosti SPC. (M. A. K.)


* * * * * * * * * * * * * * * * *

Živi klasik srpske književnosti sa čitaocima

DRAGOSLAV MIHAILOVIĆ: IZNENADIO ME BROJ LjUDI

DA je Dragoslav Mihailović živi klasik srpske književnosti, i ne samo jedan od boljih, već i najpopularnijih naših pisaca, pokazalo se i na štandu "Lagune". Čitav sat čitaoci najrazličitijih generacija strpljivo su stajali u redu da bi dobili potpis za Mihailovićeve knjige "Treće proleće", "Čizmaši", "Kad su cvetale tikve", "Petrijin venac".

Odlično raspoložen i strpljiv, pisac nije krio veliko zadovoljstvo takvim odzivom knjigoljubaca, o čemu je za "Novosti" rekao:

- Iskreno da kažem, malo me je iznenadio toliki broj ljudi koji je došao po potpis. I prošle godine je došlo dosta ljudi, ali ove godine ih je bilo mnogo više. A ja sam strpljivo potpisivao. Sajam knjiga volim otkad sam saznao za njega - iako ne znam da li sam saznao na vreme ili sa zakašnjenjem. Ali, postoji jedno posebno sećanje vezano za Sajam. Uvek se setim svog najmlađeg unuka, koga sam poveo sa sobom na potpisivanje kad je on imao pet godina. Zapanjeno je gledao veliku masu ljudi i posle je svojoj mami, a mojoj ćerki rekao: "Mama, znaš li koliko je ljudi bilo, puna velika hala i svi su došli zbog moga deke."

Mihailović dolazi na Sajam dosta dugo i uvek se oseća prijatno, ali...

- Danas se osećam nešto manje prijatno, jer su mnogi moji prijatelji sa kojima sam se nalazio ovde otišli, i kad razmišljam o tome koliko je to godina prošlo i kakav smo život proveli, nekako se osećam zbunjeno. (D. Bt.)


* * * * * * * * * * * * * * * * *

Monografija Kamenka Pajića posvećena "Azri"

FOTO-PRIČA O DžONIJU

PREDSTAVLjANjE foto-monografije "Branimir Štulić Džoni" Kamenka Pajića privuklo je mnoge posetioce Sajma knjiga. U njoj su slike sa poslednje turneje "Azre" u Jugoslaviji, a to su i poslednji koncerti ove grupe.

- Po želji Kamenka Pajića napisao sam mali esej o Džoniju, mada, da sam se pitao, u knjizi bi trebalo da bude esej o fotografijama - kazao je Dušan Vesić, autor teksta u knjizi. - Mislim da je to dobar tekst o Džoniju, kako ga ja vidim, ali se njemu, naravno, neće svideti. Ipak, znam da voli kad se piše o njemu, tako da ćemo svi na kraju biti zadovoljni. (D. B. M.)

* * * * * * * * * * * * * * * * *

Veliki broj publikacija najznačajnije srpske naučno-kulturne institucije objavljen između dva sajma

DIGITALIZACIJA IZDANjA SRPSKE AKADEMIJE NAUKA I UMETNOSTI

KADA bi se sabrale knjige i druge publikacije svih članova SANU, nekadašnjih i sadašnjih, kod naših i inostranih izdavača, na više jezika, to bi bilo dovoljno za poseban Sajam, rekao je akademik Miro Vuksanović, u sredu na predstavljanju izdanja Akademije.

Naša najznačajnija naučno-kulturna institucija između dva Sajma objavila je 61 publikaciju - 16 zbornika, 12 monografija, 17 kataloga, 10 brojeva časopisa, četiri bibliografije... Najnovija je stigla u sredu na štandove - monografija "Natpisi manastira Hilandara", čiji su autori Gojko Subotić, Bojana Miljković i Nikola Dudić.

- Dela koja su objavljena u našem izdanju ne bi imao ko drugi da objavi - istakao je Vladimir Kostić, predsednik SANU, i najavio da će u sledećih pet godina biti digitalizovana celokupna Akademijina produkcija od 15.000 naslova.

Generalni sekretar SANU, akademik Marko Anđelović, ukazao je na vrednost Zbornika radova sa naučnog skupa o Stojanu Anđelkoviću, reprezentativnih monografija o Mihailu Petroviću Alasu, Marku Čelebonoviću, Svetomiru Arsiću Basari, Ljubi Popoviću, kao i na obimnu knjigu Vasilija Krestića "Građa o srpskohrvatskim odnosima i Srbima u Hrvatskoj 1848-1914". (M. A. K.)