Kad se ispeče koristi se za testa, kad se zagreje, dobija se ulje, a kad se samelje rezultat je pasta puterastog ukusa. Njegovo veličanstvo susam osvojio je sve svetske kuhinje gde je put pronašao u specijalitetima od predjela do deserta.

Semenke - Kad se susam izloži vrelini, orašasti ukus nalik kafi dolazi do izražaja - što je ovaj proces duži, ukus je jači. Najjednostavnije je da propržite susam u tiganju na laganoj vatri. Ovako propržen susam možete da koristite za posipanje peciva, za salate, pirinač, dok ga u Japanu upotrebljavaju za sos sa kuvanim spanaćem. U Indiji ga mešaju sa otopljenim šećerom kako bi proizveli popularnu uličnu užinu.

Ulje - Zagrevanjem i presovanjem semenki susama dobija se ulje. Za neutralniji ukus koriste se sirove semenke, za jači pečene. Ovo ulje se može koristiti kao zamena za maslinovo, kao osnova za salatne prelive, za prženje jaja.

Tahini - Kad se susam samelje, dobija se pasta tahini koja je neophodan sastojak za bliskoistočni namaz humus. Ima puterast ukus koji se menja u zavisnosti od toga da li su semenke crne ili bele, pečene ili ne. U Japanu, crni tahini je hvaljen zbog bogatog ukusa i koristi se kao namaz na tost. Kada tahini pomešate sa malo limunovog soka dobijate odličan preliv za salate, neki kuvari čak dodaju malo tahinija bilo kom salatnom prelivu jer daje kremastu teksturu. Odličan je i za sladoled. Tahini možete da napravite i sami tako što ćete u blenderu izmiksati šolju pečenih susamovih semenki i nekoliko kašika ulja.