Sva je prilika da će nas moderan način života vratiti u kameno doba. Barem što se tiče ishrane. Posao i obaveze smenjuju se kao na traci, a čovek ih mahom obavlja sedeći, zaboravljajući na to da je stvoren da bi hodao, trčao i ležao. Osim različitih ortopedskih problema koji nastaju zbog toga, premalo kretanja utiče na nastanak gojaznosti, dijabetesa, autoimunih i kardiovaskularnih bolesti.

Pitate se kakve veze kameno doba ima sa tim? Odgovor daje Loren Kordejn, američki naučnik specijalizovan za oblast ishrane i fiziologije vežbanja, prema čijem istraživanju je nastala paleo dijeta, veoma popularna u svetu, pa i kod nas. Ime joj je nadenuo zbog asocijacije na paleolit, ili starije kameno doba, jer se smatra da bi bilo najzdravije da se hranimo poput naših dalekih predaka iz tog istorijskog perioda. S obzirom na to da je on okončan 10.000 godina p. n. e., postavlja se pitanje koliko su ljudi u međuvremenu evoluirali i šta bi od te ishrane trebalo prilagoditi potrebama savremenog čoveka.

Sudeći po sadržaju Kordejnove knjige "Paleo dijeta", ljudska genetika najprilagođenija je ishrani naših predaka koji su živeli pre poljoprivredne revolucije. Samim tim ovaj dijetetski program zasniva se na namirnicama koje su nam tada bile dostupne, a izričito brani unos mnogih koje danas svakodnevno konzumiramo. Tako ne bismo smeli da unosimo šećer, so, suhomesnate i proizvode od žitarica (ugljene hidrate poput testenine, hleba, pirinča, pšenice...), pa kvasac, mlečne proizvode, mahunarke, kafu, alkohol, sirće (dobra alternativa je limunov sok), a izričito je zabranjena upotreba krompira, kukuruza i soje, jer su danas veoma često genetski modifikovani.

Kako sve zvuči prilično asketski, šta onda jesti? Sve ono što su naši preci sakupljali ili lovili - voće i povrće (osim pasulja, mahunarki i krompira) u neograničenim količinama, meso, morske i orašaste plodove (osim kikirikija), semenke... Šećer se unosi u organizam kroz med i sušeno voće, ali u malim količinama (150 g nedeljno), od ulja se upotrebljavaju maslinovo, laneno i ulje kanole, a od pića voda, čajevi i katkad sveže isceđeni sokovi, naravno nezaslađeni.

Možete da imate čak šest obroka dnevno, u koje spadaju dve užine i dezert, npr. pečene jabuke sa medom i susamom. Ni u čemu ne treba količiniski preterivati, a uz držanje dijete obavezna je i fizička aktivnost, jer su je naši daleki preci i te kako imali u toku dana. Dakle, reč je o dijeti koja podrazumeva mnoga odricanja i menjanja životnih navika, ali ubrzava metabolizam, čineći da se kilogrami tope, snižava nivo šećera u krvi, kao i rizik od dobijanja različitih, pa i najtežih bolesti, smanjuje gubitak kalcijuma i jača koštano tkivo i obezbeđuje organizmu dovoljno esencijalnih masnih kiselina.