Puna koncentracija je neophodna za usvajanje novih informacija. No, da bi koncentracija u potpunosti bila efikasna neophodno je praviti pauze, naglašavaju psiholozi i neurobiolozi sa Univerziteta u Edinburgu. Ovi stručnjaci su obavili istraživanje na grupi starijih muškaraca i žena, zamolivši ih da se sete što više detalja iz dve priče koje su im ispričane.

Nakon prve priče rečeno im je da se odmore i zatvore oči 10 minuta u mračnoj sobi. Posle druge ispričane priče dat im je zadatak da pronađu razlike u parovima skoro identičnih slika. Proverom zapamćenih detalja, ispostavilo se da je sećanje snažnije iz priče posle koje su se odmarali. Ti detalji ostali su živi u sećanju i nedelju dana nakon eksperimenta.

- Kada se prvi put sretnemo sa novim podatkom, verovatno smo u veoma ranoj fazi formiranja memorije. Nakon te faze moraju da se dese dalji neuronski procesi da bismo mogli da se setimo iste informacije i u nekom kasnijem trenutku. Postoji i sve više dokaza o ključnoj ulozi sna u konsolidaciji pamćenja. Istina, precizni mehanizmi nisu još sasvim razjašnjeni, ali se pretpostavlja da je san važan i za takozvano deklarativno pamćenje koje se odnosi na sećanje na činjenice, ali i na proceduralno, usmereno na to kako nešto da se uradi, poput vožnje bicikla ili sviranja klavira - objasnila je dr Mihaela Duar, rukovodilac istraživanja.