KAO vojnik koji brižljivo odbrojava dane do odsluženja vojnog roka, većina nas računa koliko ćemo još noći prespavati, a onda se probuditi na - godišnjem odmoru. I nije važno da li smo se prethodnih meseci pošteno "trošili" na radnom mestu ili nas od posla nije "bolela glava", da li ćemo oploviti planetu ili ostati kod kuće da čitamo knjige i krečimo posivele zidove, radost plaćenog nerada je ista. Neprocenjiva. Živeo odmor!

Hm, a šta posle njega? Kada alarm zazvoni za povratak u stvarnost. I uključe se sirene za uzbunu da nam poruče kako nas svakodnevnica čeka u istom ruhu u kojem smo joj mahnuli kada smo odlazili. Šta kada iščile te dve-tri nedelje bega od stvarnosti, na koje imamo pravo?

Istraživanja pokazuju da procenat ljudi koji ima simptome depresije posle godišnjeg odmora nije zanemarljiv. Mnogi se osećaju tromo, bezvoljno, tužno, ljutito. Pomisao da će od sutra ponovo skliznuti u rutinu koja uopšte ne mora da bude tmurna, ali je ipak rutina, već im je gorka.

Željka Kurjački, psiholog, za "Život plus", pokušava da odgonetne fenomen letargije kao posledice povratka sa odmora i da nam pomogne kako da ne dozvolimo da ona preraste u remetilački faktor života.


OD VELIKIH OČEKIVANjA DO RAZOČARANjA

* Zašto lako upadamo u apatiju po povratku u stvarnost?

- Jedan od razloga može da bude to što kada planiramo putovanje od njega očekujemo mnogo više od odmora i novih lepih uspomena. Priželjkujemo da nam donese razrešenje i nekih drugih problema, čak i novi pogled na život, a da zapravo nismo svesni da sami moramo da radimo na tome. Godišnji odmor, pogotovo ako putujemo negde, može da nam pruži mnogo, ali samo ako vredno radimo na sebi ostalih dana u godini. Ukoliko smo dotle zanemarivali svoje probleme, kada se vratimo sa puta, vraćaju se i naši uobičajeni obrasci razmišljanja i ponašanja. Ostajemo razočarani, ovog puta bez nade koju je donosilo približavanje godišnjeg odmora.


* Da li je to nužno mentalno stanje ukoliko smo se sjajno proveli na moru/planini/banji, pa nam je sada, u stvarnom životu, sve nedovoljno uzbudljivo i inspirativno?

- Nije, naprotiv. Godišnji odmor i putovanje ne bi trebalo da doživljavamo kao obećanje da će nam se razrešiti svakodnevna nezadovoljstva, koja bi trebalo da rešavamo tokom ostalih dana. Ako mu pristupimo kao novom iskustvu i prilici da se u potpunosti posvetimo sebi (ukoliko putujemo sami), porodici ili prijateljima - zaista može da ima neke magijske moći. Dobijamo odstupnicu od svakodnevnih obrazaca razmišljanja, promenu sredine i nova iskustva, a sve to daje našem umu neophodan odmor. Vrlo je verovatno da ćemo se posle toga vratiti sa svežim pogledom na život.

* Ima i onih koji tvrde da u ovu vrstu apatije češće ulazimo ukoliko smo nezadovoljni sopstvenim životom, pa nas boli i sama pomisao da će od sutra opet biti sve po starom. Da li je tako?

KAD SE DESI LETNjA AVANTURA... * Koliko nam je lakše da skliznemo u depresiju ako smo se sa mora vratili zaljubljeni u osobu koja nija iz našeg mesta? - Zavisi od daljeg razvoja događaja. Ukoliko je to kraj kratke letnje priče, verovatno će biti potrebno vreme da prihvatimo činjenicu da se više nećemo videti sa tom osobom i da je to bila samo letnja avanturica koja se završila jednim slomljenim srcem. Posle povratka, još će neko vreme postojati nada. Ukoliko se, pak, ta priča nastavi u nekom lepom pravcu, tada će se, osim osećanja zaljubljenosti i sreće, pojavljivati možda i trenuci tuge i ljutnje. Sve ono što normalno prati veze na daljinu.

- Ako odmor shvatamo kao beg od stvarnosti, a ne kao priliku da steknemo novi pogled na život i zbližimo se sa dragim ljudima, tada je razumljivo da ćemo se vratiti razočarani što je taj kratki predah tako brzo prošao.

* Koji su "prihvatljivi" simptomi ovog stanja, a koji bi morali da budu alarm da se iza letargije krije nešto ozbiljnije, dublje, opasnije?

- Logična posledica je svakako blaga tuga, jer nam nedostaje okruženje u kojem nam je bilo toliko lepo, priroda, ljudi za koje smo se vezali, novi prizori i avanture svakog dana. Možemo, takođe, da osećamo razočaranje i ljutnju što nam je tako nešto nedostupno u trenutnom životu - pogled na plažu i miris mora kada se probudimo, izlasci u restorane svako veče, bezbrižnost, dovoljno vremena da ga svakog dana provedemo sa porodicom. Možemo, s druge strane, baš zato da osetimo odlučnost i da budemo inspirisani da nešto menjamo u svom životu. Ukoliko su neprijatna osećanja veoma intenzivna, ne podstiču nas da nešto promenimo, nego nas ometaju u svakodnevnom funkcionisanju toliko da više ne osećamo zadovoljstvo, moguće je da je iskustvo sa letovanja bilo okidač za neko ozbiljno psihološko stanje. Tada nam je potrebna stručna pomoć.


"TRIK" PROTIV LETARGIJE

* Da li je bolje kada posle odmora odmah krenemo u "napad", radimo punom parom, viđamo se sa ljudima, vraćamo hobijima ili je potrebno da u stvarnost uplovimo laganijim tempom?

- To u potpunosti zavisi od osobe. Neko se sa odmora vrati pun planova i novih odluka i čezne da sve to odmah počne da sprovodi u delo. Nekome je, pak, potrebno da gustira utiske i na taj način, polako, uzima ono što mu je godišnji odmor doneo.


* Mnogima je posle odmora potreban novi "odmor". Da li je to normalno ili nam je "lakše" da mislimo i tvrdimo kako se osećamo iscrpljeno, umorno, kupujući trenutke za povratak u rutinu?

- Nekima je potrebno vreme da razmisle o onome što su doživeli, da sve te nove događaje, predele, ljude, ideje, razmišljanja, osećanja uklope u svoj svakodnevni život. Da smeste to iskustvo u svoju svakodnevicu tako da je ono obogati. Ovo je potrebno ukoliko je odmor prošao stresno i bio razočaravajuć, ali još više ako je bio lep i uzbudljiv.

* Neki stručnjaci predlažu da se na posao vratimo u sredu, a ne u ponedeljak, jer ćemo tako brže prebroditi krizu, budući da je vikend bliži. Koji "trik" još možemo da iskoristimo da bismo sebi olakšali povratak?

- Uvek sa sobom nosim sveščicu u koju upisujem ideje koje na putovanju dobijem, lepe i zanimljive prizore kojima svedočim, odluke i promene koje želim da unesem. Posle odmora bismo, dakle, mogli da u dnevnik ili notes zapišemo sve ono što nam je bilo značajno, a što ne želimo da zaboravimo. Jer, koliko god da nam se čini da nikada nećemo zaboraviti, to će se dogoditi veoma brzo, zato što nam život donosi nove događaje. Možemo, takođe, da napravimo neki mali kutak uspomena. Ili da uramimo fotografije, napravimo veliki poster zalaska sunca koji smo fotografisali ili nekog drugog lepog prizora, pa tu sliku okačimo iznad kreveta, na zid u kuhinji ili iznad radnog stola. Možemo da obećamo sebi da ćemo održavati stečena poznanstva sa putovanja i to obećanje održimo, pišemo tim ljudima (probajte sa pravim pismima, ne mejlovima), iniciramo posete. Ili da počnemo da planiramo naredni odmor već po povratku sa ovog i da donesemo odluke šta sve želimo da uradimo do tada. Godina je duga ako se valjano iskoristi.