TURISTA ne zna gde je bio, putnik ne zna gde ide - zapisao je Pol Teru, američki putopisac koji je, ne znajući gde ide, oplovio svet. Neki drugi naprave krug oko planete, ne skrenuvši nikada sa utabanih staza, krećući se u grupi, pažljivo slušajući vodiča sa kišobranom, slikajući detalje koje u istom momentu beleži svaki član njegove turističke "posade". Kada to kažemo, obično se našalimo na račun Azijata koje srećemo širom sveta, a koji su nam prva asocijacija na klasičnog turistu. Uniformisanog "vojnika" turizma. Vizuelno i suštinski drugačijeg od putnika.

Šta je to što zapravo odvaja prvog i drugog dok pakuju kofere da bi (pro)putovali istim rutama? Pravo pitanje za Momčila Antonijevića, novinara i autora knjige "Kako sam postao putnik i prestao da budem turista", koji kaže:

- Putnik je opušteniji. Nema pritisak da će propustiti da vidi "ono što mora videti". Gleda oko sebe, ne pilji samo u telefon koji mu pokazuje lokaciju. Ne trči da bi stigao što više, a često se i smeška, jer uživa u trenutku. Pravi putnik ne pravi 3.224 selfija koja neće ni on sam nikada pregledati.

I dodaje autor putopisa:

- Putnik vidi ono što vidi. Turista vidi ono što je došao da vidi. Putovanje nije nagrada za naporan rad, ono je škola života.

Onog trenutka kada je izašao iz lične zone komfora, sagovornik "Života plus" je shvatio da je prestao da bude turista i postao putnik. Krenuo je na nepoznato mesto sa ljudima koje ne poznaje, spakovao stvari u neverovatno malu torbu, sa velikom bojazni da će biti prevaren.

- Međutim, putovanje u Izrael je bilo fenomenalno iskustvo.

Na pitanje šta se od tada promenilo u njegovom odnosu prema putovanjima, kratko i jasno odgovara:

- Brže se pakujem.


NEKO IMA GEN LUTALICE


Prvo pravilo putovanja u svojstvu putnika glasi - opustite se. Iznenadite sebe. I budite spremni na nemoguće. Osetite kako diše, misli, raduje se i tuguje narod koji ne poznajete. Infiltrirajte se među njih. Spoznajte jednu drugačiju kulturu, mentalitet, navike. Pretpostavka je da nam je za takvo puteštestvije neophodan "rekvizit" razvijena socijalna inteligencija, dok Momčilo kaže kako nam je potrebno da, pre svega, umemo i želimo da poštujemo različitost.

- To što mi zapadnjaci volimo da se popnemo na vrh Himalaja, samo da bismo rekli da smo se popeli na vrh Himalaja (još ako smo prvi, to bolje), Šerpasima je dugo bilo potpuno nerazumljivo. Prosto nemaju taj kompetitivni duh, koji, da se ne lažemo, može da bude dobar i loš. Indija je prava učiteljica strpljenja za zapadnjake. Morate da naučite da histerisanjem i nerviranjem nećete ništa postići. Možete da se: a) nervirate ili b) da se ne nervirate. To nikako neće uticati na brzinu kojom ćete biti posluženi u restoranu. Svaki pravi putnik zna da je osmeh univerzalni "rekvizit" i "jezik" koji svi razumeju - priča novinar.


Momčilo Antonijević,privatna arhiva

Istraživanje koje je pokrenula Nacionalna geografija je pokazalo da postoji tzv. "gen lutalice", pa su ljudi koji ga imaju "gladni" putovanja, skloniji istraživanju novih mesta i ideja, rado probaju neobična jela i upuštaju se u rizične situacije. Ako krenemo od toga, i uporedimo putnika i turistu, zaključujemo da drugi nije "vlasnik" ovog gena. Ono što neretko može da pravi razliku u njihovom putovanju je stepen rizika koji je veći u prvom slučaju, kada se kreće u sopstvenoj režiji, po osećaju, nasumice. Iako mnogi baš to nazivaju nemerljivim iskustvom, ne znači da putnik ne može da putuje i preko turističke agencije, u grupi.

- Vrlo često, to je lakše, nekad čak i bolje. Kada ste na Islandu, recimo, bilo bi šteta da propustite neverovatne priče njihovih lokalnih vodiča koji su prava riznica znanja. Važno je opustiti se, ne praviti sebi pritisak, a dati slobodu da promenite plan i radite nešto što vam se na licu mesta učini zanimljivim - savetuje sagovornik.


ZANAT KOJI SE UČI


Čarolija putovanja je raznobojna, a kroz svaki kaleiodoskop se vidi ono po čemu se kulture razlikuju i prepoznaju. Uzmimo tako primer - kuhinje. Ne kaže se bez razloga da ako želite da upoznate jedan narod, zavirite mu u tanjir. To rade i putnik i turista. Ali drugi uglavnom jede ono što mu vodič preporuči. Ako je nešto u tom slučaju i egzotično, bezbedno je. A šta radi putnik? Jedan od njih, sagovornik "Života plus" je upravo "lovac" na nove kulinarske ukuse.

Depositphotos

- Moja knjiga je i nastala kao plod moje tri ljubavi prema putovanju, pisanju i kuvanju. U Gruziji mi se jako dopalo kako koriste orahe u slanim obrocima. Na Svetoj gori probao sam vrlo ukusna jela od povrća, spremljena na vodi, bez ulja. Indusi imaju neverovatan talenat da "slažu" nivoe ljutine iz različitih izvora: od belog luka, đumbira i čilija, naravno. Začini su mi omiljeni suvenir sa putovanja, pored sitnica koje kupujem na buvljacima širom sveta - otkriva autor putopisa.

A, ako smo jednom prestali da budemo turista, kako ipak da odolimo da u Parizu ne napravimo selfi ispred Ajfela, u Njujorku se ne slikamo sa Kipom slobode "u ruci", u Rimu ne bacimo novčić u Fontanu de Trevi i sve to ne zabeležimo kamerom? Na sreću, nije sve tako crno-belo.

- Treba da radite ono što vas čini srećnim. Ako je to selfi ispred Ajfela, onda - selfi ispred Ajfela. Pravi putnik nema uvek u glavi "šta će drugi da kažu" ili "kako će to izgledati na instagramu". Slikajte očima - savetuje novinar.

Mali priručnik o putovanju završava odgovorom na pitanje, možemo li biti turista u neturističkom mestu i putnik u turističkom:

- Naravno. Iako postoje prirodni talenti, putovanje je zanat koji se uči. Putovanjem.


Foto privatna arhiva

PONOVITI NEKA MESTA

NA neke destinacije se vraćamo da bismo ih ponovo udahnuli. Iz novog ugla. Da ispravimo stvari, pojačamo doživljaje. Sagovornik "Života plus" bi tako novu šansu dao Lisabonu.

- Ovaj grad je imao tu nesreću da ga vidim neposredno posle Madrida, tako da je izgledao kao ružnija, nezanimljivija sestra španske prestonice, koja spada u retke gradove u kojima sam imao utisak da bih mogao da živim. U Beču mi je uvek bilo veoma dosadno, ali verujem da je to bilo tako jer nisam imao pravo društvo, odnosno vodiča koji bi me upoznao sa lepotama ovog grada. U Berlinu sam se razboleo (što se dešava, izuzetno, izuzetno retko) pa je moguće da bi mi utisak o ovom gradu bio drugačiji kada bih ga video zdrav - otkriva autor putopisa.

Depositphotos


ODMOR USREĆUJE VIŠE OD VENČANjA

IZMEĐU odlaska na ljubavni sastanak i putovanja - mnogi će, bez razmišljanja, izabrati ovo drugo. Tako je pokazalo istraživanje sajta booking.com, sprovedeno na 17.000 ispitanika u 17 zemalja. Čak polovina je izjavila da ih je putovanje više usrećilo od sopstvenog venčanja, dok se 50 odsto anketiranih odmoru raduje više nego novom poslu, a 45 odsto više nego veridbi. Anketa je pokazala da je 30 odsto bilo srećnije na nekom proputovanju nego kada im se rodilo dete, dok 50 odsto ispitanika "čergarenje" uvek stavlja ispred renoviranja doma.