LEKARI u Srbiji često ne prepoznaju sepsu na vreme i ne leče je u skladu sa najnovijim medicinskim saznanjima, upozorava u intervjuu za "Novosti" profesor dr Sava Nenić, specijalista interne medicine i subspecijalista za multidisciplinarnu kritičnu negu, zaposlen u "Florida hospitalu" u Orlandu, jednoj od najvećih bolnica u Americi.

Naš sagovornik kaže da je to ozbiljan problem, jer sepsa ugrožava živote, i enormno povećava troškove lečenja, što je izuzetno važno za zemlje koje nisu bogate.

Doktor Nenić je i profesor Medicinskog fakulteta na Univerzitetu centralne Floride, gostujući profesor Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, a odnedavno savetnik i stručni konsultant za najkomplikovanije slučajeve u intenzivnoj nezi Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje".

- Za četiri oboljenja jedan od najvažnijih faktora u lečenju je brzina. Mnogi znaju da je to infarkt srca, politrauma i moždani udar. Pored ova tri, u kritična stanja Udruženje za intenzivnu negu Amerike uvrstilo je i sepsu. Ovu infekciju bi trebalo što brže dijagnostikovati i još brže započeti pravilno lečenje, da bi se sprečila njena progresija u septični šok, kada je smrtnost, čak i u razvijenim zemljama, do 70 odsto. Lečenje je neophodno započeti agresivno, već tokom prvog sata od nastanka sepse - kaže profesor Nenić.

* Zbog čega lekari u Srbiji često ne leče sepsu i septični šok na način kako to radite vi u Americi?

- U Srbiji ne postoji subspecijalnost iz kritične nege. Intenzivne blokove u Srbiji vode mahom anesteziolozi, a koronarne jedinice kardiolozi. I anesteziolozi i kardiolozi u Americi moraju da upišu subspecijalizaciju iz multidisciplinarne intenzivne nege, koja ih pripremi za prilaz obolelom sa svih aspekata tako da nam nije potreban kardiolog za srce koje otkazuje, nefrolog za bubrege, pulmolog za pluća, infektolog za infekciju... Ovu subspecijalizaciju, pored njih, mogu da upišu još samo internisti.

* Da li je svaki pacijent na bolničkom lečenju ugrožen?

- Oni koji dugo leže u bolnici imaju veći rizik da dobiju infekciju i to infekciju izazvanu multirezistentnim bakterijama koje srećemo u bolnicama kako u Srbiji, tako i u Americi. Sepsa je stalna pretnja i smatra se neminovnim pratiocem hirurškog lečenja u svim bolnicama u svetu, naročito kada se pri hirurškom zahvatu otvara crevo.

IZOLACIJA * Kako se u Americi borite protiv bolničkih infekcija? - Kada kod pacijenta otkrijemo neku od rezistentnih bakterija, on se prebacuje u strogu izolaciju, što znači da mora biti sam u sobi, a mi lekari oblačimo specijalne mantile, kaljače i rukavice koje pre izlaska iz sobe skidamo uz obavezno pranje ruku specijalnim dizinficijensima. Sve mere prevencije i izolacije strogo se poštuju, a ko to ne poštuje biva ozbiljno kažnjen. Bolesnika treba poslati kući što je pre moguće i ne zadržati ga nijedan minut u bolnici više nego što je neophodno.

* Šta se dešava u organizmu kada nastupi sepsa?

- Ljudski organizma je kao hidraulični sistem koji se sastoji iz pumpe, što je kod čoveka srce, cevi kao pandan krvnim sudovima i tečnosti koja kroz njega cirkuliše, što je u ljudskom telu krv. Kod sepse i septičnog šoka dolazi do sloma celog tog hidrauličnog sistema, jer sa jedne strane bakterijski otrovi napadnu krvne sudove i naglo ih prošire, a uz to dovedu do njihove propustljivosti, što dovodi do naglog pada nivoa tečnosti u sistemu. Sa druge strane, ti isti bakterijski otrovi napadnu srce, koje naglo izgubi sposobnost adekvatnog pumpanja. Nastaje kolaps u celom organizmu, organi nemaju dotok krvi i kiseonika, počinju da gube funkciju i otkaziju jedan po jedan.

* Kakve su mogućnosti kada se septično stanje prepozna na vreme?

- Otkazivanjem organa smrtnost progresivno raste. Sa jednim otkazanim organom, ako to nije srce ili mozak, smrtnost je 21 odsto, sa dva 44, sa tri 65, dok posle otkazivanja četiri organa umire 76 odsto ljudi. Ukoliko se još uzme u obzir činjenica da posle petog sata od razvoja sepse svaki propušteni sat primene adekvatne terapije povećava smrtnost za dodatnih sedam odsto, dolazi se do zaključka da je u lečnjeu sepse izuzetno važna brzina uspostavljanja dijagnoze i u što kraćem vremenskom periodu započinjanje pravilne terapije.

* Kako se sepsa i septični šok leče u skladu sa najnovijim saznanjima?

- Prvo je neophodno uspostaviti hemodinamiku, odnosno dovesti hidrauliku u prvobitno stanje. Pacijent težak 80 kilograma mora već u prvim minutima infuzijom da primi najmanje od dva do tri litra tečnosti. Uz to i adekvatnu antibiotsku terapiju. U daljem toku lečenja koristi se visokosofisticirana tehnologija, kojom lekar moje subspecijalnosti nastavlja sa adekvatnom nadoknadom intravaskularnog volumena, uvodi inotrope - lekove koji povećavaju narušenu kontraktilnost srca, kao i vazopresore - lekove koji povišavaju krvni pritisak i dovode ga ponovo u nivo narmale. Sve su to postupci koji imaju za cilj da pomenuta hidraulika proradi. Na ovaj način se pravilno odabran antibiotik distribuira u sve delove tela.

* Da li je novi pristup lečenju smanjio smrtnost usled sepse?

- Iako imamo visokorazvijenu tehnologiju za podršku organima koji su otkazali, kao i veoma snažne antibiotike, smrtnost od sepse, a pogotovo od septičnog šoka, i dalje je izuzetno visoka u celom svetu. Od sepse u Americi godišnje umre oko 215.000 ljudi, što čini skoro 10 odsto od ukupne smrtnosti, a od septičnog šoka umre čak pola miliona ljudi.