ŽIVOT bez savremenih tehnologija za većinu ljudi gotovo je nezamisliv. Ako nisu ispred računara, pretražuju tablete ili mobilne telefone. Postojanje ovih "izuma" je sve više nasušna potreba i za decu i za odrasle. Da bi bili mirni najmlađima se nude video-igrice koje ih u potpunosti okupiraju, dok je radoznalost odraslih nepresušna u traženju najrazličitijih odgovora, učestvovanja na društvenim mrežama i u nizu drugih aktivnosti. Obaveznih zbog posla, ali i razvijenog zavisničkog odnosa. Međutim, koristeći ove digitalne uređaje gotovo niko ne razmišlja da li i koliko utiču na vid, iako se o tome sve više govori, pogotovo o štetnom delovanju plave svetlosti sa ekrana.

Šta je plava svetlost i do čega može sve da dovede, objašnjava oftalmolog i retinalni hirurg profesor dr Ivan Stefanović iz istoimene ordinacije:

- Plava svetlost je vidljiva svetlost koja se, inače, nalazi svuda oko nas. Prirodni izvor joj je sunce, odakle se emituje u prihvatljivim količinama. Međutim, problem nastaje zbog plave svetlosti koja dolazi iz veštačkih izvora preko ekrana kompjutera, tableta, smart telefona, televizora, jer se emituje u većem procentu. Tu su i dobro poznate led sijalice koje se takođe kupaju u plavoj svetlosti, kao i kancelarijsko osvetljenje. Sada se već zna da plava svetlost, s obzirom na to da ima visoku energiju, može štetiti očima ukoliko su direktno i dugo izložene njegovom delovanju.

* Može li se njen uticaj izbeći?

- Nažalost, ponekad je to teško izbeći, pogotovo kada je reč o zaposlenima u kompanijama koji za računarima sede svakodnevno, čak i po deset sati! U mojoj praksi svaki drugi pacijent sa ovim i drugim problemima, ima između 40 do 50 godina, i provodi minimum deset sati za računarom. Međutim, problemi sa plavom svetlošću važe i za sve druge koji previše vremena provode u radu sa digitalnim uređajima, pa čak kada je u pitanju i gledanje televizije. Nažalost, mi nemamo precizne podatke o tome koliko ljudi kod nas ima problem sa vidom zbog plave svetlosti, ali se zato zna da ih je u SAD deset miliona, kako su pokazala istraživanja.

VEŠTAČKE SUZE Kada dugo čitamo ili smo mnogo koncentrisani na rad na kompjuteru nesvesno manje trepćemo. U tom slučaju suze koje prekrivaju površinu oka brže isparavaju, pa imamo osećaj peska u očima. Odjednom počinjemo više da trepćemo, što je naročito izraženo kod osoba koje mnogo rade a imaju loš kvalitet suza. Da bi oku nadomestili "izgubljene" suze treba koristiti veštačke, četiri do pet puta dnevno - ističe dr Stefanović.

* Šta se dešava sa očima stalno izloženim delovanju plave svetlosti?

- Talasna dužina plave svetlosti sa ekrana je 380 do 500 nanometara, pokazala su novija istraživanja, i kao takva za oči je štetna. Zapravo, u kontaktu sa plavom svetlošću rožnjača i sočivo nemaju mogućnost da je apsorbuju. U takvim okolnostima ona stiže do retine, odnosno mrežnjače i žute mrlje, specijalnog dela retine, koji predstavlja centar jasnog vida i razlikovanja detalja. Gust raspored receptora u žutoj mrlji omogućuje oštrinu vida, raspoznavanje likova, čitanje, pisanje, prepoznavanje boja. Zapravo, sve ono što je neophodno za formiranje kvalitetne slike. Međutim, kod hroničnog izlaganja očiju ekranu, odnosno provođenju više od osam sati ispred računara, ta plava svetlost dovodi do poremećaja protoka kiseonika u pigmentnom delu retine, što ubrzava degenerativne promene u žutoj mrlji, odnosno makuli. Ovaj proces se dešava kod svih, a naravno brže kod predisponiranih osoba.

* Kako se te promene ispoljavaju?

- Polako se gubi fini centralni vid i slika postaje zamagljena. Javlja se i fino iskrivljena slika gde, primera radi, latinično slovo I liči na latinično slovo S. Međutim, iako je to sve vidljivo, još nije dokazano da plava svetlost ubrzava degeneraciju žute mrlje. Njeno propadanje nije vezano za starenje, zbog čega se pogrešno zove senilna degeneracija, već upravo više za rad u navedenim okolnostima. Inače, konkretno vid ne može da se pokvari niti čitanjem niti drugim radom, ukoliko se nose adekvatne naočare.


* Mislite i na naočare kao zaštitu od plave svetlosti?

- Mislim i na tu vrstu naočara, odnosno na zaštitne naočare bez dioptrije, ukoliko je vid normalan. Na njih se stavljaju plavi filteri koji u dobroj meri blokiraju prodor plave svetlosti, osim od sunca. Međutim, prilikom kupovine ovih naočara treba biti jako oprezan. Brojne studije rađene u poslednje vreme pokazale su da svega nekoliko tipova koji se mogu naći u prodavnicama, zadovoljava postavljene kriterijume. Zato je najbolje, pre odluke o kupovini konsultovati oftalmologa. Zaštitne naočare sa plavim filterima treba da nose i deca i tinejdžeri ukoliko mnogo vremena provode koristeći pametne telefone ili računar. Ovde mislim i na mlade koji nemaju dioptriju.


NAPREZANjE OKA

Plava svetlost se rasipa lakše nego drugi vidljivi zraci spektra, što smanjuje fokus i kontrast, pa dužim gledanjem u ekrane digitalnih uređaja može dovesti do naprezanja očiju. U takvim okolnostima javlja se crvenilo očiju, peckanje i grebanje, osećaj peska, zamagljen vid, suzenje i umor u očima. Da bi se ovo izbeglo poželjno je da se svetlu digitalnih ekrana oči izlažu najduže tri sata dnevno, preporučuju stručnjaci, svesni da je to zbog prirode posla gotovo nemoguće. Ako je to već nemoguće, onda obavezno treba nositi zaštitne naočare od plave svetlosti i praviti pauze tokom rada.