MNOGI se spremaju za miran odmor na izmaku sezone, a odlazak na more za većinu podrazumeva dugo putovanje autobusom i sedenje na uskom prostoru, što može da uzrokuje trombozu dubokih vena nogu. U najvećem riziku su one osobe koje već kubure sa ovim zdravstvenim problemom, ali i oni koji su nedavno imali veliku hiruršku intervenciju, trudnice, kao i oni koji boluju od neke vrste karcinoma.

Doktor Branko Joković, specijalista opšte medicine Doma zdravlja Zvezdara, kaže da do pogoršanja stanja dolazi zato što dugotrajno sedenje na skučenom prostoru otežava krvotok.

- Slabija cirkulacija može da dovede do tromboze dubokih vena nogu i posledičnog nastanka plućne embolije, kada tromb krvotokom dospe do plućne arterije - kaže dr Joković. - Vene imaju slabiji mišićni zid, a s godinama dolazi i do propadanja zalistaka u njima, tako da ovaj problem postaje izraženiji kada se sedi umesto da se hoda i tako se potpomogne krvotok.

Pre polaska na dug put autobusom, stanje krvnih sudova nogu trebalo bi da prekontrolišu i oni koji zbog profesije neprestano stoje ili sede.

- Tromb nastaje kada je krvotok kroz noge usporen, oštećen je unutraši zid vena, ili vene, i genetski povećana sklonost ka zgrušavanju krvi - kaže naš sagovornik. - Osnovni simptomi tromboze dubokih vena su pojava bola, otok i crvenilo, najčešće jedne noge.

Da do tromboze ne bi došlo, savet je da se što češće ustaje, hoda, da se noge podižu iznad nivoa srca, ali tokom vožnje autobusom to uglavnom nije moguće.

- Ponekad je rešenje da se uzmu dva sedišta za jednog putnika - kaže dr Joković. - Vrlo je bitno da oni koji su u riziku tokom puta nose elastične čarape određene kompresije, uzmu venotonik po preporuci lekara, acetilsalicilnu kiselinu i popiju sve druge propisane lekove. Za najrizičnije pacijente, preporučuje se potkožna injekcija niskomolekularnog heparina pre putovanja, ali isključivo po odluci lekara.

Na trombozu dubokih vena nogu lekar može da posumnja na osnovu izgleda donjih ekstremiteta. Definitivna dijagnoza se postavlja na osnovu dopler ultrazvučnog pregleda, kao i kontrastnog snimanja vena i, eventualno, skenera ili magnetne rezonance.

Kod mlađih pacijenata koji imaju genetsku predispoziciju za vensku trombozu potrebna su detaljana ispitivanja lekara specijaliste hematologije da bi se ordinirala najbolja moguća terapija.

U većini slučajeva, duboka venska tromboze se leči kontinuiranim infuzijama heparina i striktnim mirovanjem u bolničkim uslovima, a kasnije se u terapiju uvode niskomolekularni heparini.

U slučaju povratnih tromboza lekari ordiniraju hroničnu terapiju iz grupe antikoagulanasa i antagonista vitamina K. Naročito se savetuje nošenje kompresivnih elastičnih čarapa, čija je funkcija sprečavanje širenja tromba i nastanka komplikacija poput plućne embolije.


TEČNOST I HODANjE

NA SMANjIVANjE rizika od pojave i pokretanja tromba u nogama utiče i uzimanje tečnosti. Doktor Joković savetuje da to nikako ne budu slatki ili gazirani sokovi i kafa, već obična voda. Naravno, svaku pauzu tokom puta trebalo bi iskoristiti za što više hodanja.