Uzano i lepo oblikovano stopalo često je nedosanjana želja, ako ga ruže izraženi čukljevi kraj nožnog palca, ako postoji veća izbočina na risu, ili su vidljivi određeni deformiteti na gležnjevima. Obeshrabreni izgledom, takvo stopalo vlasnici skrivaju u zatvorenoj ili poluzatvorenoj obući, u zavisnosti od toga gde je čukalj ili neki drugi deformitet.

Ističući da čukljevi nisu samo estetski već i funkcionalni problem, pogotovo kada postaju bolni, ortoped profesor dr Goran Tulić, iz Klinike za ortopedsku hirurgiju Kliničkog centra Srbije, objašnjava šta stopalo suštinski za čoveka znači:

- Ljudsko stopalo je dizajnirano da osigura prenošenje tela u prostoru. Peta, zglob nožnog palca i zglob malog prsta stopala su tri tačke oslonca važne prilikom hodanja i stajanja. Kada hodamo, nijedna druga struktura, kost ili zglob stopala nije u stalnom ili punom kontaktu sa podlogom. Zahvaljujući tome što su sve kosti i zglobovi međusobno povezani ligamentima i kapsulama, kao i tetivama raznih mišića koje se poput omče zatežu oko kostiju, iznad i ispod njih, moguće je da se stopalo pri hodu širi i skuplja radi postizanja ravnoteže. Zapravo, čitava čovekova svakodnevica uključuje niz različitih aktivnosti stopala. Trčanje, skakanje, penjanje, hodanje po neravnim površinama ili po akrobatskoj žici, ne bi bilo izvodljivo bez te fascinantne sinergije muskulo-skeletnog sistema i stopala.

* A ako se taj sklad naruši?

- Svako narušavanje postojećeg sklada u anatomskom ili funkcionalnom smislu, odražava se na naš svakodnevni život. Najčešća deformacija stopala dešava se u vidu pojave čukljeva. U narodu je ova pojava poznata kao krivljenje nožnog palca u stranu prema drugim prstima, gde u predelu zgloba ovog prsta dolazi do pojave izrasline, odnosno čuklja. Međutim, ovo je samo najuočljiviji deo ukupnog deformiteta. U zavisnosti od stepena njegovog razvoja može doći i do razmicanja donožja ili prednjeg stopala, kao i proširenja stopala i spuštanja svih kostiju, zbog čega dolazi do spuštanja svodova stopala. Može da se javi i uvrtanje kostiju donožja, deformacija i savijanje jednog ili više prstiju (posebno drugog i petog), pojava žuljeva na prstima i tabanu, pomeranje tetiva i njihovog skraćivanja zbog čega dolazi do veoma bolnih pokreta zglobova stopala kao posledice degenerativnih promena.

Ilustracija / Depositphotos


* Mogu li ovi deformiteti da se predvide i spreče?

- Jednom započet deformitet ima svoj ciklus napredovanja sa različitim pojavnim elementima. Nije moguće predvideti do kog nivoa će se razvijati i za koje vreme kod svakog pacijenta ponaosob. Generalno se može reći da je potrebno da se što ranije javite lekaru, jer u kasnijem toku proces postaje sve složeniji i izraženiji. Takođe, treba praviti razliku između urođenih i stečenih deformiteta.

* Šta pod tim podrazumevate?

- Urođeni čukljevi su ređi, mogu da se primete i dijagnostikuju još u doba adolescencije i skoro isključivo se javljaju kod devojčica. Iako nije dokazano, smatra se da je za njihovu pojavu odgovoran nasledni faktor. Ovi deformiteti se javljaju i u sklopu nekih drugih deformacija stopala, drugih delova skeleta ili oboljenja mišićno-skeletnog sistema, a posebno neuroloških i neuro-muskularnih. I opet su daleko češći kod ženskog pola, dok se kod muškaraca javljaju sporadično.

* A kada je reč o čukljevima kao stečenim deformitetima?

- Kao odgovor možda najbolje može da posluži primer iz Japana. Japanski ortopedi su primetili enorman rast čukljeva kod njihovih žena kada su počele da prihvataju američko-evropski stil života, koji je uključivao i visoke potpetice. Opsežnije istraživanje nakon toga, pokazalo je da kod raznih afričkih plemena, Aboridžina i zaostalih latinoameričkih plemena, ovaj deformitet praktično ne postoji. Takva saznanja su definitivno u prvi plan stavila cipele sa visokim potpeticama ili uskim i nekomfornim kalupom kao značajan, ako ne i glavni faktor rizika za nastanak čukljeva. Međutim, jedan broj stručnjaka smatra da obuća kao faktor rizika samo ubrzava ili pogoduje ispoljavanju već postojeće sklonosti ka ovoj vrsti deformiteta.

Ilustracija / Depositphotos


* Koja je prava istina?

- Istina je da razne varijacije kalupa obuće kao i visina potpetice, na različite načine stavljaju stopalo na iskušenje. Uski kalupi ne dozvoljavaju pravilnu adaptaciju stopala u smislu postizanja ravnoteže, dok visoke štikle menjaju oslonac stopala prebacujući skoro kompletnu težinu na prste i kosti donožja. Ravna cipela je generalno bolja, ali samo ukoliko stopalo nema spuštene svodove ili neku drugu deformaciju koja stvara tegobe. Pomeranje težišta tela prema napred pri hodu u nekomfornoj ili visokoj obući, povlači za sobom adaptaciju drugih delova skeleta i promene na njima. Nakon dužeg vremena nošenja ovakve obuće javljaju se tegobe i promene u samom stopalu.

* Kako se te tegobe ispoljavaju?

- U početku su one uglavnom vezane za osećaj nelagodnosti, težine u nogama, bolove u tabanima i listovima ili jednostavne potrebe da se cipela skine. Potom počinje da se primećuju zadebljanja na zglobu nožnog palca sa donožjem, koje je ponekad praćeno crvenilom i osećajem vreline. Odmah nakon toga, palac počinje da se zakrivljuje prema drugim prstima. Ovo pomeranje prati širenje prostora između prve i druge kosti donožja i njihovo pomeranje u suprotnom smeru, što na kraju uzrokuje spuštanje svodova tabana. U jednom momentu drugi prst stopala, zbog skučenosti prostora u kome se našao, počinje da se savija ili se istovremeno savija i podiže. Ispod njega se podvlači palac, a počinju da se primećuju i prvi žuljevi, i to pre svega na prstima. Kako se stopalo sve više širi i spušta, žuljevi se premeštaju na tabane, neposredno iznad prstiju gde se nalaze takozvane glavice kostiju donožja.

* Na šta ukazuju ovako očigledne promene?

- Pokazuju da je deformitet ušao u poodmaklu fazu na šta ukazuje donožje koje počinje da se uvija. Istovremeno palac se rotira, prsti se povlače i stopalo zaista dobija ružan izgled. Tetive više mišića se skraćuju, zglobovi se pomeraju sa svog mesta, zbog čega hod postaje sve teži i bolniji. Ovo je trenutak kada počinje razvoj degenerativnih promena kao i problema u kolenima, kukovima i kičmi. Kliničkim pregledom, opisno se konstatuje postojanje čuklja i devijacija nožnog palca, proširenje stopala... Radiografijom stopala se zatim, u stojećem položaju pacijenta pod opterećenjem telesnom masom, u više projekcija potvrđuju distance između određenih koštanih struktura, uglovi između njih sa odstupanjima od normalnih. Naravno, zavisno od dijagnoze pristupa se odgovarajućem načinu lečenja. Danas postoje i mini-invazivne hirurške procedure kod ranih faza, ali uspeh lečenja zavisi od velikog broja drugih pratećih faktora.

Ilustracija / Depositphotos


PREVENTIVA I LEČENjE

Pojavu čukljeva samo je donekle moguće sprečiti. Prevencija podrazumeva nošenje odgovarajuće obuće, sa štiklom ne višom od četiri do pet centimetara. Redovne fizičke vežbe radi jačanja muskulature stopala i potkolenica, kao i povremeno hodanje bez obuće, takođe spada u red preventive. Lečenje može biti neoperativno i operativno. Neoperativno je simptomatsko i obuhvata razne udlage za nožni palac, kao i dnevne i noćne separatore. Operativno lečenje se sprovodi sa četiri osnovne metode, u zavisnosti od vrste i stepena defo