Jedina služba Hitne pomoći u Srbiji koja je namenjena životinjama osnovana je 2012. godine u Beogradu, a pet godina kasnije direktor JKP "Veterina Beograd" Budimir Grubić kaže da su postali dobro uigrani tim koji je tu "za sve što je živo, a nije čovek".

Iako je Hitna pomoć osmišljena kao služba koja će naugroženijim životinjama na ulici pružiti pomoć i izlečenje, u praksi na definisanje hitnosti situacije utiču i strah i panika građana, pa se protezanje psa tumači kao gušenje, a svaka supstanca u obliku praha na ulici kao otrov.

"Otvoreni prelomi, krvarenje i trovanje zahtevaju urgentnu reakciju, dok sva druga stanja dozvoljavaju više strpljenja. Naši operateri ispitaju sve ljude koji nas zovu, pravimo trijažu i idemo tamo gde je stvarno najpotrebnije", kaže Grubić za Tanjug.

Hitna pomoć raspolaže sa jednim kompletno opremljenim terenskim vozilom i dva nosila za prenos životinja, a radi u okviru ambulante u Malom Mokrom Lugu.

Grubić kaže da je to za sada dovoljno i da se za pet godina postojanja još nije desilo da u najurgentnijim situacijama nisu izašli na teren.

Ono što najčešće ugrožava životinje na ulici su saobraćaj, trovanje, virusne i bakterijske infekcije i ljudi, kaže on.

Kada je u pitanju podletanje pod točkove, najčešća vrsta nesreće, šanse da životinja preživi je samo 20 odsto.

Pročitajte još - Ljubimci pokazuju prirodu vlasnika

"Nisu to samo nesmotreni vozači, i životinja su prestrašene ili beže od nečega i onda se to desi", navodi Grubić.

U slučaju trovanja, on ocenjuje da se podaci na internetu i forumima ne poklapaju sa onim što Veterina zatiče na terenu, te dodaje da su moguće manipulacije zarad "pet minuta slave" ili zarad sprečavanja trovanja.

"Toga je naravno bilo pre, kao i sada, ali predviđene su velike kažne. To je krivično delo po zakonu i u zadnje tri godine mislim da nije bilo više od pet, šest slučajeva trovanja i to uglavnom izazvanih hranom", ističe Grubić.

Treća najveća opasnost koja preti životinjama su virusne i bakterijske infekcije, krpelji.

"Često se navode razni podaci kada je u pitanju procenat krpelja koji su zaraženi Lajmskom bolešću, po mojoj percepciji, nakon 40 godina rada, mislim da je oko 25 odsto krpelja u Beogradu zaraženo", kaže on.

Zdravlje životinja ugrožava i čovek, dodaje direktor Veterine Beograd i ističe da su takvi slučajevi i najteži, jer je zlostavljanje životinja usled ljudske patologije, nervnog rastrojstva ili ličnog zadovoljstva najčešće fatalni, a pored toga i najteži za razumevanje.

Na sreću, mnogo je više ljudi koji žele da pomognu životinjama, a neki od načina za to su ograničenje brzine za vožnju po gradu na 50 kilometara na čas, jer se tako ostavlja više prostora za kočenje ili beg životinje, kao i vođenje računa o hrani koja se ostavlja na ulici.

"Broj virusnih i bakterijskih infekcija zavisi od godine do godine od mnoštva faktora u prirodi, ali molimo ljude da ne bacaju zatrovanu, pokvarenu hranu na ulicu, tome služi kontejner. Psi će pojesti sve i svašta ako su gladni, ali ono što ne biste vi jeli nemojte davati ni životinji", apeluje Grubić.

Dodaje, da će uskoro biti uvedena mogućnost da ljudi slikaju uginule životinje u gradu i pošalju Veterini, na osnovu čega će pomoću GPS-a lako biti utvrđena lokacija na koju Zoohigijena treba da dođe.

"Nadam se da će to biti uvedeno i za službu Hitne pomoći, jer slika je hiljadu reči i tako ćemo moći još preciznije da utvrdimo hitnost i ozbiljnost situacije", kazao je on.

Radno vreme Hitne pomoći za životinje je od 08.00 - 20.00 časova radnim danima i od 08.00 - 16.00 časova vikendom, dok zahtev za intervenciju pomoći za životinje građani mogu da upute na poseban broj 062/ 80 90 333.