Kada vidite muškarca da počinje da se povlači u sebe, gubi uobičajena interesovanja u smislu obavljanja dnevnih aktivnosti, postaje usporeni stalno ne raspoložen, i ako zato naizgled nema direktnih razloga u neposrednom okruženju, ne treba pomisliti da je namćor.On je najverovatnije upao u mrežu depresije, iz koje ne zna kako da se iskobelja, i treba mu pomoć! U suprotnom, ukoliko ovakvo stanje pređe u hroničan oblik, manifestacija "žute minute" postaje nepredvidiva, jer mirno stanje može da zameni agresivnim, opet naizgled ničim izazvan.

A da li baš ničim nije izazvan, kada i zbog čega muškarac upada u depresivno stanje, objašnjava neuropsihijatar primarijus dr Zoran Đurić iz Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević":

- Iako žene češće oboljevaju od depresije jer su emocionalno osetljivije, brinu se o deci, porodici i mnogim drugim važnim stvarima, muškarci takođe nisu imuni na ovo nimalo prijatno stanje. U prirodi muškaraca je da se ističu kada god za to imaju priliku, a u uobičajenim dešavanjima se vrlo teško snalaze. Za njih je, primera radi, frustrirajuća i dečija bolest, jer ih izbacuje iz njihove lične zone komfora. Već takav događaj za njih može da bude osnov za depresiju.

* Zbog čega?

- Zato što muškarcima nije primarna stvar situacija u porodici. Njima je važno, pre svega, da ih prihvati partnerka. Muškarci su generalno okrenuti ka uspehu, sportskim rezultatima i drugim aktivnostima koje definišu njihovu muškost. "Obične" stvari ih remete i zbunjuju, jer nisu u stanju lako da ih rešavaju, a na neki način zbog priroriteta problema nesvesno bivaju skrajnuti od strane partnerke. U takvoj situaciji postaju depresivni ili pronalaze ljubavnicu.


* Šta to pokazuje?

- Ovakvo ponašanje upućuje na kvalitete konkretne ličnosti. Radi se o depresivno narcističkoj traumi koja takvog muškarca "trese" jer mu je povređeno samoljublje. A samoljublje je, zapravo, osnov depresije. U biološkom smislu kod njih se radi o poremećenoj koncentraciji neurotransmitera serotonina, noradrenalina i dopamina, hormona sreće i zadovoljstva. Terapijom antidepresivima može da se utiče povoljno na navedene neurotransmitere. Međutim, iako ne stvaraju zavisnost, ovi lekovi nisu uvek dovoljni. Da bi se postigao terapijski uspeh neophodna je i lična psihodinamika konkretne osobe. Zapravo, bez lepih skladnih odnosa u neposrednom okruženju nema pravog ozdravljenja, jer je sve vezano za lična socijalna dešavanja.

* Pa kako im pomoći?

- Naravno, uz pomoć partnerke ili neke druge bliske ženske osobe. Žene su, po prirodi, psihološki spremne da prihvate situaciju bez ulepšavanja. Ako nešto nije dobro to brzo sagledavaju i insistiraju na lečenju. Kod njih je veoma izražen osećaj održanja cele porodice, ma u kom svojstvu da je muškarac sa depresijom, i na sve načine se trude da to jedinstvo i celovitost očuvaju. Na žalost, sa muškarcima je druga priča. Oni nemaju taj osećaj širine, kod njih jedan loše realizovan ili neostvaren cilj može da razbije sve.

* Na koji način?

- Ukoliko se osete potcenjenim mogu da se povuku u sebe, izoluju se iz tima ili grupe kojoj pripadaju, počinju da zapostavljaju porodicu i odaju se piću. Takvo ponašanje je siguran put u depresiju. Istovremeno mogu da postanu agresivni i konfliktni kada popiju. Negde je prirodan odgovor da muškarac postaje ljut i napet kada ne dobije priliku da se iskaže. Ukoliko ovo stanje traje dugo prelazi u nezadovoljstvo, sa uverenjem da on nije dobar, da ne vredi, što ga još dublje vodi u depresiju. Zapravo, kontinuirana ljutnja, razdražljivost i nezadovoljstvo su ključne odrednice depresije muškarca, koje proističu iz njihovog egocentrizma jer, za razliku od žena, nisu spremni da pokažu istinsku brigu u rešavanju svakodnevnih problema. Za razliku od žena, osećanje brige muškarci ne ispoljavaju spontano već to uče kroz život. Imamo primer da su majke više uz bolesnu decu nego očevi.

* U čemu se onda ogleda njihova briga?

- Za njih je suštinska briga o porodici - egzistencijalna. Ukoliko su obrazovani posebno ih pogađa rečenica da "više vredi snalaženje nego znanje". Takvu vrstu socijalnog identiteta oni nisu u stanju da ostvare, pa se često osećaju obezvređenim, jer su prinuđeni da rade neprimerene poslove za loše plate. A kada jedna kriza dugo traje, kao što je naša, ljude prosto obeznani i baci u nesreću. Na ovaj način depresivnih muškaraca ima između 10 do 20 procenata u jednoj populaciji.

SUVIŠAN I NESREĆEN

Muškarac u depresiji stalno je nesrećan, oseća se suvišnim, loše spava. Kod težih oblika menja raspoloženje od samosažaljenja do suicidalnih ideja. Nije svestan realnosti, pa mu je altruističko samoubistvo idealno za uništenje. Njegovo biološko biće opstaje bez socijalnog, a bez toga nema pravog života. Takvo stanje za njega postaje nezamislivo. U porodici to moraju da prepoznaju i da dijalogom ojačaju osećaj zajedništva i smanje njegovu postojeću napetost. To jeste teško, ali je i pravi način da se vrati sa puta bez povratka - kaže naš sagovornik.

MLADI SVE UGROŽENIJI

Određeni postotak mladih muškaraca sve više postaje depresiven jer se kod njih nije formirao muški socijalni identitet. Prepoznaju se po tome što se povlače u sebe, uplašeni su i seksualno disfunkcionalni. Oni sami nisu u stanju da reše svoj problem, već im je potrebna puna podrška da bi izašli iz takve situacije i osećali se dobro - naglašava dr Đurić.