PROSEČAN muškarac u Srbiji postaje otac u 33. godini, dok žene svoje prvo dete rađaju sa 27 i po godina. Pozne godine za sklapanje braka jedan su od razloga što približno trećina brakova živi bez potomstva.

Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, žene u Srbiji životnu misiju rađanja dece završavaju u proseku za nešto više od godinu dana. Kada završi sa proširenjem porodice, majka ima tek 28 godina i sedam meseci. Ovo potvrđuju i rezultati popisa stanovništva, koji su pokazali da porodica u Republici, za razliku od prošle decenije kada je bila četvoročlana, danas prosečno broji samo tri osobe.

Poduže čekanje na formiranje ionako skromne porodice stručnjaci objašnjavaju mnogim razlozima - lošom socijalnom politikom države, dugim školovanjem, borbom za radno mesto, ali i izbegavanjem obaveza, čemu je sklon veliki broj mladih.

- Mladi su danas finansijski nejaki i bračni život odlažu do krajnjih granica - kaže sociolog Ana Živančević Marić. - Ne tako davno, prosečni mladenci su imali oko 25 godina, dok danas njihove vršnjake smatramo decom. Pravilo je da već sedokosi roditelji, koji u brak uđu u tridesetim, porodicu ograniče na jedno dete. Roditelji odrasle dece, zbog besparice, često im ne pružaju dovoljan stimulans za osamostaljivanje i zasnivanje sopstvene zajednice.

MOMCI NI U PEDESETIM NE ODLAZE OD KUĆE FENOMEN neoženjenih momaka u četvrtoj, kao i petoj deceniji, poslednjih godina posebno je vidljiv u selima. Prema istraživanju o stanju sela u Srbiji, koje je napravila SANU, čak 260.000 muškaraca starosti do 50 godina je neoženjeno. Bez burme na ruci do šeste decenije je i oko 100.000 žena. Ova populacija uglavnom je verna kućnom pragu bez obzira na to gde se nalazi.

Statistika pokazuje da je između 1980. i 2010. zabeležen konstantan pad broja zaključenih brakova, kojih je početkom osamdesetih bilo čak za trećinu više. Sa burmom na ruci je, prema podacima RZS, 78 odsto muškaraca, a tri odsto više žena živi u braku ili drugoj zajednici. Trećina njih živi bez dece, dok polovina ima gotovo odraslu decu - stariju od 17 godina.

Za kasno formiranje bračne zajednice i dugo čekanje na sletanje roda državi račun ispostavlja bela kuga. Manje od pet brakova na 1.000 stanovnika, od čega najmanje jedan propadne, loša su klima za porast broja dece i uspešnu smenu generacija. Da je i demografska budućnost Srbije u mraku potvrđuje i egal odnos reproduktivnog i starog stanovništva. Od 7,2 miliona građana, čak 2,9 miliona starije je od 50 godina.

Da je trenutno stanje takvo da najteže posledice tek nastupaju kaže i demograf Ivan Marinković. Jer, samo po osnovu prirodnog priraštaja, godišnje gubimo između 35.000 i 40.000 građana.

- Odnos umiranja i rađanja u Srbiji još od 1956. godine je takav da ne postoji ni prosta reprodukcija - da deca zamenjuju roditelje - objašnjava demograf Ivan Marinković. - Veliki problem su i migracije u svet, jer odlaze mladi ljudi koji imaju reproduktivni kapacitet. Oni koji naseljavaju većinu manjih mesta odavno su u trećem dobu.

SAMIH 100.000 STARIH

KASNO roditeljstvo, ali i siromaštvo i potraga za srećom, čine da migracije iz sela u gradove godinama bujaju. To je za sobom ostavilo čak 42.000 staračkih domaćinstava u Srbiji, koja čine po jedan starac ili baka. Procenjuje se i da oko 100.000 veterana samuje po bespućima, praktično bez dodira sa civilizacijom.