Krcati biroi za zapošljavanje širom Srbije nikako da se rasterete uprkos raznim programima koje, već godinama, sprovodi Nacionalna služba za zapošljavanje. U ovom trenutku, čak 761.486 građana čeka svoju šansu na birou, ali će je tek svaki deseti i dobiti.

U Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike kažu da će i ove godine biti potrošeno 3,4 milijarde dinara za ”aktivne mere zapošljavanja” kojima će biti ”zbrinuto” najmanje 70.000 nezaposlenih sa biroa. Konkursi i javni pozivi upravo su počeli.

- Nema dileme da sa ovakvim budžetom ne može drastično da se promeni slika na tržištu rada i da bi efekti bili veći da ima više novca - kaže Zoran Martinović, državni sekretar ovog Ministarstva. - Ipak, nije realno očekivati da službe za zapošljavanje same popravljaju stanje. Predugački spiskovi nezaposlenih mogu se skratiti tek kada se oporavi privreda.

PREDNOST UGROŽENIMA I STARIJIMA Ove godine NSZ će prioritet u zapošljavanju davati socijalno ugroženom stanovništvu i onima koji su bez posla ostali u periodu tranzicije, pa već godinama ne mogu da se snađu. Tu spadaju i dugoročno nezaposleni bez ikakvih kvalifikacija, stariji od 50 godina, Romi, izbeglice...

U Nacionalnoj službi za zapošljavanje planiraju da uposle skoro svakog desetog građanina sa biroa i iz tog razloga su sastavili 11 različitih programa. Ipak, prevelika pomeranja na tržištu rada ne očekuju, jer im je ruke vezao budžet:

- U Sloveniji se za pokretanje sopstvenog biznisa daje 4.000, a kod nas 1.500 evra - poredi Srđan Andrijanić iz NSZ. - A to, pre svega, zavisi od države i od njenih mogućnosti. Kod nas su izdvajanja za aktivne mere skromna, pa samim tim ni učinak ne može biti isti kao u drugim zemljama. U Mađarskoj je, na primer, u vreme krize kroz javne radove bilo angažovano 100.000 građana, a kod nas 20 puta manje.

On, međutim, tvrdi da se efekti, ipak, ne mogu potcenjivati jer, kako kaže, osim ovih programa postoji i niz ”nefinansijskih” metoda kojima skraćuju redove na birou:

- Direktnim finansijskim podsticajima (potrošeno 3,7 milijardi dinara) 2010. je uposleno 55.000 građana sa biroa, u 2011. godini 67.000, u šta je uloženo 5,5 milijardi dinara, a lane je sa 3,4 milijarde dinara angažovano 71.500, koliko se očekuje i ove godine jer je isti i budžet - računa Andrijanić. - Ipak, svake godine je još najmanje toliko građana do posla dolazilo zahvaljujući ”nefinansijskim” metodama NSZ kao što su savetovanja, posredovanja... Tako je u 2010. sa biroa ukupno zaposleno 140.577 građana, u 2011. godini 183.452 građana, a lane je do posla došlo 205.297 građana.

ZA ISKUSTVO 200 EVRA KROZ program ”Stručna praksa” ove godine će proći 4.000 osoba bez ikakvog radnog iskustva. Oni neće zasnivati radni odnos već će se samo stručno osposobljavati. Za to vreme (a najduže dve godine) od države će dobijati ”platu” od 12.000 do 20.000 dinara.

U NSZ kažu da se zato ni ovogodišnji programi ne razlikuju previše od onih iz 2012.

Nezaposleni koji budu želeli da učestvuju u javnim radovima dobijaće platu od 23.000 do 26.000 dinara, i tu će šansu moći da iskoristi 5.100 građana.

Poslodavcima će NSZ davati od 100.000 do 400.000 dinara za svako novo radno mesto koje otvore, čime se planira zbrinjavanje 2.770 nezaposlenih.

Ček sa 160.000 dinara dobiće 2.500 građana koji planiraju da pokrenu sopstveni biznis, vlasnici firmi će dobijati po 150.000 dinara za obučavanje svakog šegrta kojeg angažuju sa biroa čime će 3.000 nezaposlenih dobiti priliku da se izvešte u određenim zanatima i ostanu u firmi.