U potrazi za koricom hleba, naši radnici sve češće završavaju na gradilištima i farmama širom planete. Umesto obećane basnoslovne zarade, neretko dobijaju bahate nadzornike koji im oduzimaju pasoše, smišljaju prekršaje za koje ih novčano kažnjavaju, pa na kraju, umesto da dobiju zarađeno, završavaju sa dugom poslodavcu! Mnogi jedva skrpe da se vrate kući.

Državljani Srbije žrtve su radne eksploatacije u evropskim zemljama, Azerbejdžanu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i građevinskoj industriji u Rusiji, decidan je Stejt department u izveštaju o trgovini ljudima.

21 MILION ROBOVA ČAK 21 milion ljudi, prema poslednjim procenama Međunarodne organizacije rada, prisiljeno je na prinudni rad. U centralnoj i jugoistočnoj Evropi, uključujući i bivše države SSSR, u proseku 4,2 osobe nalaze se na prinudnom radu.

- Vlada Srbije istražila je veći broj slučajeva radne eksploatacije, učestalo je krivično gonjenje, više novca izdvojeno je za pomoć žrtvama, sudski postupci su kraći, ali žrtve i dalje nisu dovoljno zaštićene - kažu u Stejt departmentu.

Prema njihovim podacima, prošle godine podneto je 45 krivičnih prijava za trgovinu zbog radne i seksualne eksploatacije, što je više nego u 2011. (bilo ih je 36). Sudovi su lane osudili 47 trgovaca ljudima, a MUP je prijavama obuhvatio 65 ljudi, od kojih je devet osumnjičeno upravo za trgovinu radnicima. Identifikovano je 79 žrtava, od kojih je 30 bilo prisiljeno na rad ili prošnju.

Ropski rad odvija se u sektorima za koje su karakteristični izuzetno teški uslovi, pa mali broj slučajeva završi na sudu, kažu u Astri, koja pomaže žrtvama trgovine ljudima. Od 2005. procenat radno eksploatisanih među žrtvama sve je veći. Statistika kaže da je praktično svaka šesta žrtva u poslednjoj deceniji bila - radnik!

PRIVREMENO U NEMAČKU PRE dve godine obnovljena je saradnja sa Nemačkom na osnovu bilateralnog sporazuma o zapošljavanju, na osnovu kog se na privremeni rad upućuju naši građevinci, monteri, mašinbravari... U 2011. godini 84 poslodavca obratila su se Ministarstvu sa zahtevom za upućivanje radnika u inostranstvo putem detašmana, i na privremeni rad je otišao 531 radnik. Lane je 137 poslodavaca uputilo 956 radnika po osnovu detašmana. U 2012. je u proseku mesečno izdato 1.470 radnih dozvola, a za 2012/13. odobrena kvota je 2.770 radnika, kažu u Ministarstvu.

- Sve veća zastupljenost ovog oblika trgovine ljudima rezultat je društvene nestabilnosti, loših životnih uslova i velike nezaposlenosti - kaže Elena Krsmanović iz Astre. - Prinudni rad nije samo u građevini, mada je na gradilištima u pitanju ogroman broj žrtava, od 500 do 1.000, pa i više. Radnici sa Balkana eksploatisani su i na privrednim imanjima u Zapadnoj Evropi, a naše državljanke prisiljene na rad po kućama.

U Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike prošle godine nisu registrovali slučajeve prevare lica koja su posredstvom agencija za zapošljavanje otišla na rad u inostranstvo, i preporučuju:

- Kada su građani Srbije otišli na rad u inostranstvo posredstvom agencije koja nema dozvolu za rad, i pritom se vratili u zemlju, potrebno je da se obrate MUP-u ako ima elemenata za krivično gonjenje. Ako se još nalaze u inostranstvu, neka se obrate našem diplomatsko-konzularnom predstavništvu.

Takođe, upozoravaju radnike da pre nego što krenu na put provere na sajtu Ministarstva da li agencija ima akreditaciju. Trenutno ih je na sajtu registrovano 58. Takođe je važno da provere da li je u ugovoru koji potpisuju obezbeđena zaštita propisana zakonom. Ona obuhvata obezbeđivanje dozvole za rad, plaćanje troškova opštih, sanitarnih i specijalističkih zdravstvenih pregleda i izdavanja uverenja o zdravstvenoj sposobnosti, troškova prevoza, informisanje o pravima i obavezama po osnovu rada, informisanje o uslovima života i rada.

Da bi se informisali o uslovima života i rada, potencijalni „gastarbajteri“ mogu da se obrate i jednom od sedam migracionih servisnih centara u okviru filijala NSZ za Beograd, Bor, Niš, Novi Sad, Novi Pazar, Kruševac i Kraljevo. Takođe, ako imaju nedoumice u pogledu uslova iz ugovora mogu da ga provere u Ministarstvu.


OD KATARA DO ŠVAJCARSKE

POSREDSTVOM agencija lane je van zemlje zaposleno 403 ljudi u: Kataru (mašinski inženjeri), Ujedinjenim Arapskim Emiratima (konobari, hotelski radnici, doktori različitih specijalnosti, medicinske sestre), Saudijskoj Arabiji, Libiji (hemijski inženjeri, građevinski inženjeri, inženjeri geodezije, mehaničari), Norveškoj (inženjeri), Makedoniji, Grčkoj (sezonski poslovi, hotelski radnici), Švajcarskoj (radnici u domaćinstvu) i SAD (zapošljavanje na brodovima). Preko Nacionalne službe za zapošljavanje zaposleno je 19 ljudi u Nemačkoj (15 medicinskih sestara i tri doktora) i Ugandi (medicinska sestra).