UKOLIKO se Prednacrtom Građanskog zakonika izbriše pretpostavka krivice kod medicinskih parnica, pacijenti će biti u još nepovoljnijem položaju nego danas, kaže za "Novosti" Nebojša Đuričić, predsednik UO Foruma sudija Srbije. Ovaj Forum i Udruženje pravnika za medicinsko i zdravstveno pravo SUPRAM podneli su i zvanične primedbe Komisiji za izradu GZ.


Javna rasprava o Prednacrtu traje do 2. jula, međutim, postoji predlog da se produži do kraja godine.


- Prednacrt GZ ne sadrži pretpostavku krivice kakva je danas predviđena Zakonom o obligacionim odnosima - kažu u SUPRAM i Forumu sudija. - Njeno ukidanje imalo bi nesagledivo loše posledice po pravnu zaštitu pacijenata, koji bi morali da dokazuju profesionalne greške ili nepostupanje medicinskih profesionalaca.

Kako objašnjava Đuričić, do sada je tuženi lekar morao da dokazuje da nije kriv ako pacijent dokaže da mu je naneta šteta i da bi ona mogla imati veze sa tuženim. Po novom predlogu, oštećeni će morati da dokazuje krivicu lekara, iako nema stručna medicinska znanja.


SEDAM ZATVORSKIH KAZNI KADA je u pitanju lekarska greška, građani su do sada prijave podnosili zbog dva dela - nesavesno pružanje i neukazivanje lekarske pomoći. Za tri godine podneto je 235 prijava, ali je osuđena samo 21 osoba, od čega sedam na zatvorske kazne.

- Ukidanjem pretpostavke krivice, zaštita pacijenata u postupcima naknade štete zbog lekarske greške biće dovedena u pitanje - upozoravaju u SUPRAM.


Otežano dokazivanje kompromitovaće i suđenje u razumnom roku, a mogu se očekivati i mnogobrojni postupci po ustavnim žalbama i pred Evropskim sudom u Strazburu. U ovim udruženjima se plaše i da bi razočarani pacijenti mogli da uzmu pravdu u svoje ruke.

Zato smatraju ne samo da ne treba ukinuti pretpostavku krivice, već da je treba proširiti i na druge oblasti van medicine, u kojima obični građani vode parnice protiv profesionalca. Pretpostavka krivice opstala je i u nekim drugim zemljama iz okruženja koje su pristupile EU, kao što su Slovenija ili Hrvatska.


U Komisiji za izradu GZ odgovaraju da je u Prednacrtu predloženo osnovno i alternativno rešenje. Prema osnovnom rešenju, svako "ko drugome prouzrokuje štetu svojom krivicom dužan je naknaditi je". U alternativnom predlogu, koji ima ravnopravan tretman sa osnovnim, predloženo je da se ne menja važeći član 154 Zakona o obligacionim odnosima i da ostane pretpostavljena krivica.


- Bez obzira na to koje će rešenje u javnoj raspravi dobiti više argumenata, veoma je bitna jedna druga odredba Predrancrta, vezana za odgovornost lekara i drugih lica koja profesionalno obavljaju određenu delatnost. Reč je pojačanoj, takozvanoj profesionalnoj odgovornosti koju GZ predviđa - kažu u Komisiji.

Kada prosuđuje da li je lice koje profesionalno obavlja određenu delatnost (lekari, veterinari, medicinsko osoblje, apotekari, inženjeri, arhitekte, javni beležnici, advokati, zanatlije) prouzrokovalo štetu, sud će voditi računa o tome šta se od razumnog i pažljivog stručnjaka moglo osnovano očekivati u datim okolnostima.