BEOGRAD - Pojavljivanje lokacija sa opasnim otpadom govori samo u prilog činjenici da je taj problem konačno počeo da se rešava, izjavila je danas predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić.

"Opasni otpad nije od juče, ili pre godinu ili dve. To je opasan otpad koji se gomilao godinama i godinama. Mi kao vlada konačno sa ostalim institucijama i nadležnim službama, radimo na otkrivanju opasnog otpada, inspekcije su nikada aktivnije i dolazimo do toga da to konačno isplivava kao problem. Naravno, samim tim, to ćemo krenuti i krenuli smo da rešavamo", rekla je Brnabić novinarima.

Prvo, kako kaže, na red mora da dođe rešavanje problema istorijskog otpada i tu će, kako ističe, vlada Srbije morati da odvoji budžet, da to reši, takođe, napominje da će kontrole biti "mnogo jače", da se to u budućnosti ne bi dešavalo.

Pročitajte još - Šta sa opasnim otpadom?

"Ali, drago mi je da smo konačno krenuli da otvaramo to pitanje i da smo krenuli sa inspekcijama i nadležnim službama, da otkrivamo opasan otpad i skladištimo ga na pravi način", rekla je Brnabić.


BRNABIĆ: MINISTAR IMAO DRUGE OBAVEZE, ALI PODRŽAVA BFI


Predsednica vlade Srbije Ana Brnabić rekla je danas novinarima, a odgovarajući na pitanje zašto ministar kulture nije sinoć bio na dodeli nagrada Festivala igre, da je Vladan Vukosavljević imao ranije dogovorene obaveze, ali je dodala da njegovo ministarstvo sredstvima podržava taj festival i da će se to nastaviti.

"Obaveštena sam da je imao druge ranije dogovorene obaveze sinoć, zbog čega nije bio na dodeli nagrade na Beogradskom festivalu igre, koji je, saglasna sam, jedan od najvažnijih kulturnih i kultnih događaja u Beogradu", rekla je Brnabić, odgovarajući na novinarsko pitanje.

Kako je istakla, drago joj je da, pored Bitefa, postoji takav festival i da to treba da bude deo naše kulturne diplomatije.

Pročitajte još - Uspešna promocija Univerzitetskih igara 2020. u Beogradu

"To je SFRJ imala razvijeno i puno ulagala u to i mislim da tu postoji neko istorijsko pamćenje koje bi mi mogli da izvučemo iz fioka, iskoristimo tu kulturnu diplomatiju koju je zemlja tada imala", rekla je Brnabić.

Kako kaže, za vreme SFRJ, mnogo je ulagano u kulturnu diplomatiju, i u tom trenutku, rukovodstvo zemlje razmišljalo je o kulturnoj diplomatiji i strateški i politički, ali i zbog ekonomskih benefita.


BRNABIĆ: EVROPSKE UNIVERZITETSKE IGRE VELIKA STVAR ZA SRBIJU

Srbija treba posebno da se sprema za Evropske univerzitetske igre, biće potrebna značajna ulaganja u infrastrukturu i sportsku infrastrukturu, ali sve to će ostati našim klubovima i sportistima, izjavila je danas predsednica vlade Srbije Ana Brnabić.

Evropske univerzitetske igre, koje će se održati u Beogradu 2020. godine velika su stvar za Srbiju, smatra predsednica vlade i ističe da se moramo posebno spremiti za to takmičenje.

"Biće potrebna značajna ulaganja u infrastrukturu i sportsku infrastrukturu, ali dobro je što će sva ta ulaganja ostati i našim sportskim klubovima, sportistima i generacijama koje tek dolaze, a baviće se sportom. Nadam se da će i to biti još jedan podsticaj bavljenju sportom u Srbiji za mlade ljude, jer je to, uz obrazovanje jako važno", kaže Brnabić, koja je i na čelu Organizacionog odbora Evropskih univerzitetskih igara.

Pročitajte još - Brnabić primila paraolimpijce: Šampionima još veća podrška

Takođe, kako kaže, ministri prosvete, zdravlja, omladine i sporta rade zajedno na tome, tako da je to ulaganje strateško ulaganje, koje svakako donosi benefit Srbiji u svakom smislu.


BRNABIĆ: KREATIVNOST I NAUKA SU RECEPT ZA BRŽI RAZVOJ DRUŠTVA


Premijerka Srbije Ana Brnabić otvorila je danas u Jugoslovenskoj kinoteci konferenciju "Kreativna Srbija: budućnost je kreativna", istakavši da je spoj digitalizacije, kreativnosti i nauke recept za brži razvoj društva i ekonomije i jedina šansa da u godinama pred nama ubrzamo privredni rast i osiguramo dinamično, dugoročno održivo i napredno društvo.

Konferenciju o kreativnim industrijama organizuje Kabinet predsednice Vlade Srbije kao prvi korak u pravcu sistemske podrške održivom razvoju tog sektora, a osnovni cilj je predstavljanje ekonomskog doprinosa kreativnih industrija i potencijala za njihov dalji rast, kao i uticaja kreativnih industrija na izgradnju nove slike Srbije.

"Srbija je zemlja ljudi koji su inovativni i kreativni. Međutim, talenat, inovativnost i kreativnost moraju sistemski graditi i ohrabrivati. Kao društvo, moramo da radimo na tome da naša inovativnost i kreativnost budu neke od najvećih komparativnih prednosti naše zemlje. To je naša šansa", naglasila je Brnabić.

Premijerka je rekla da inovativnost, autentičnost i kreativnost već organski postoje u Srbiji i da je vreme da svi to prepoznamo i počnemo istinski da se ponosimo onim što imamo, a onda i da je pokažemo svetu, što je, kako je naglasila, jedan od njenih ciljeva.

Pročitajte još - Brnabić sa Tasovcem: Kulturno nasleđe nije stvar samo prošlosti, već i budućnosti

Brnabić je konstatovala da su kreativne industrije u Srbiji veoma živ i najbrže rastući sektor u zemlji, u kome više od 65 posto zaposlenih čine mladi ljudi između 25 i 44 godine starosti.

"Trenutak je da sistemski pomognemo razvoj kreativnog sektora, pre svega u cilju podizanja konkurentnosti naše privrede, što će se odraziti na veće zapošljavanje i bolje plaćena radna mesta, što je u vrhu prioriteta Vlade Srbije", rekla je Brnabić.

Pored nesumnjivog ekonomskog potencijala, premijerka naglašava da kreativne industrije imaju važnu ulogu u promociji istinskih vrednosti našeg društva i podizanju novih, modernih generacija koje su spremne da se takmiče sa najboljima iz celog sveta u svim sferama.


Brnabić smatra da kreativne industrije mogu odigrati važnu ulogu u razvoju turizma, biti značajn oslonac u rebrendiranju Srbije, promociji zemlje kao kreativne i inovativne destinacije, a kao jednu od najvažnijih prednosti kreativnih industrija vidi zadržavanje ljude u Srbiji.

"Želimo da obezbedimo povoljne pravne i finansijske uslove kako naši mladi ljudi ne bi imali potrebu da odlaze u druge zemlje. One, koji su pethodno otišli, želimo da pozovemo da se vrate, da u Srbiji dalje razvijaju i prenose svoja znanja i započinju poslove. Želimo da i stranci rado dođu i započnu svoje poslovanje baš ovde i da celokupno poslovanje vode iz Srbije, jer smo kao zemlja administrativno, zakonski i finansijski konkurentni", naglasila je predsednica vlade.

Ona je kao svoje prioritete navela digitalizaciju - od digitalnih farmi i programiranja u obrazovanju, do uvođenja elektronske državne uprave u punom kapacitetu, ali i obrazovanje.

"Neophodna nam je modernizacija obrazovnog sistema, od predškolskog pa sve do visokog obrazovanja. Moramo da razvijamo i podstičemo kreativnost, analitičko i kritičko razmišljanje na svim nivoima", naglasila je Brnabić, dodavši da su kultura i umetnost, koje su dugo bile zapostavljene, za nju gotovo jednako važne kao i ekonomija.

Ona je poručila da nema dugoročno održivog dinamičnog razvoja bez kulture i da moramo ozbiljno da se posvetimo razvoju nauke i kreiranju boljih uslova za naučno-istraživački rad.

"Makroekonomska i finansijska stabilnost koju smo ostvarili u proteklom periodu, daje nam mogućnost da se sada posvetimo najlepšim i najvažnijim ljudskim vrednostima koje se podstiču kroz ulaganje u kulturu, umetnost i nauku", istakla je premijerka i dodala da je Vlada Srbije već opredelila budžet i raspisala konkurs da se na naučno-istraživačke projekte koje finansira država uključi dodatnih 1.000 najboljih studenata doktorskih studija.

U planu je, kako je navela, da se do kraja godine osnuje Fond za nauku, a u narednom periodu će sa svojim timom aktivno raditi na izradi Akcionog plana za podršku razvoju kreativnih industrija.

"Kako bih pametno i informisano odlučivala o daljim koracima, u narednih nekoliko dana osnovaću svoj Savet za kreativne industrije da mi u tome pomogne", dodala je Brnabić.

Kreativne industrije u Srbiji zapošljavaju više od 100.000 ljudi, a veliki broj čine žene.

Na panelu će govoriti redovna profesorka na Univerzitetu umetnosti u Beogradu Biljana Srbljanović, umetnički direktor Bitefa i redovni profesor na Univerzitetu umetnosti u Beogradu Ivan Medenica, predsednik Upravnog odbora Egzit fondacije Ivan Petrović, upravnica Galerije Matice srpske Tijana Palkovljević Bugarski i upravnica Kolarčeve zadužbine Jasna Dimitirijević.